Na doniranje hrane bez poreza u BiH se još čeka, mada je zakon usvojen

Od primjene nedavno usvojenog zakona o ukidanju poreza na doniranu hranu u Bosni i Hercegovini (BiH) neće biti ništa ukoliko država ne bude kontrolisala proces doniranja, smatraju u udruženju koje vodi jednu od 60 narodnih kuhinja u BiH.

Javne kuhinje u Bosni i Hercegovini, humanitarne organizacije, te firme koje bi donirale hranu bez da plate porez još čekaju da se u praksi primjeni već usvojeni zakon kojim je porez ukinut.

Ostalo je da se utvrdi kako će zakon tačno primjenjivati, kako se donira hrana pred istek roka, te šta firme moraju da urade da bi se spriječila eventualna preprodaja donirane hrane.

Predsjednik Udruženja građana “Mozak prijateljstva” koje vodi banjalučku javnu kuhinju Miroslav Subašić kaže da ga je nedavno zvala firma koja je htjela da potpiše prijem robe kojoj je istekao rok, jer su htjeli zbog dobiti što duže da zadrže robu. On je to odbio, te će sada morati da je unište, kako zakon nalaže.

“Nešto što propadne, ne smiješ to baciti u kontejner predviđen za smeće dnevno, već moraš odvesti na deponiju smeća. Na toj deponiji smeća to sve moraš platiti, to su jako velike procedure. A ova procedura, davanja drugom čovjeku prije isteka roka, ti toliko olakšava komplet priču”, naglašava Subašić.

Suština novog zakona

Do sada, svaka kompanija koja je poklanjala hranu javnim kuhinjama – što se često odnosilo na hranu koja je pred istekom roka trajanja – morala je uz donaciju da plati 17% poreza na dodanu vrijednost, koliko iznosi taj porez u BiH.

Čak im je bilo jeftinije da unište hranu nego da je doniraju. Prema podacima Fondacije “Mozaik” iz Sarajeva, jednog od inicijatora izmjena zakona, godišnje se u BiH uništava hrana vrijednosti oko 126 miliona maraka (oko 65 miliona evra).

Ova praksa bi trebalo da bude ukinuta, jer su 15. juna u Domu naroda BiH izglasane izmjene zakona o PDV-u.

Zakonskim izmjenama, predviđeno je da poreski obveznik ne plaća porez ako donira hranu organizacijama registrovanim za pružanje humanitarne pomoći “u svrhu sprečavanja njenog uništavanja, zaštite okoliša i pomoći krajnjim primaocima”.

Šta se tačno još čeka?

Kompanije i humanitarne agencije, ipak, moraju da čekaju da Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) BiH izmijeni svoj Pravilnik o primjeni zakona.

Iz UIO u pismenom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) uvjeravaju da će sve biti gotovo do isteka zakonskog roka, 8. septembra.

“UIO je zatražila i mišljenje od Direkcije za evropske integracije BiH vezano za ovaj podzakonski akt, što je, takođe, dio standardne procedure, jer ovaj podzakonski akt mora dobiti i pozitivno mišljenje pomenute direkcije, u smislu da je isti usklađen sa propisima EU”, navodi se u odgovoru.

Dodaju da nakon svega, Upravni odbor UIO treba da usvoji Pravilnik.

Ovaj šestočlani odbor je nadzorni organ UIO, a sastoji se od državnog i entitetskih ministara finansija, te tri eksperta – jednog ispred Savjeta ministara BiH, i po jednog ispred oba entiteta.

U Bosni i Hercegovini radi 60 javnih kuhinja, koje, prema podacima Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) iz prošle godine, hrane oko 18 hiljada ljudi.

Šta predviđa Pravilnik?

Prednacrt ovog dokumenta, dostupan na platformi eKonsultacije, propisuje šta moraju da rade firme koje doniraju hranu.

Navodi se da se hrana kojoj ističe rok upotrebe može donirati ako je ostalo najmanje tri dana do isteka roka, ili pet posto od ukupnog perioda u kojem se hrana prema deklaraciji može koristiti.

Za svaku isporuku, donator će morati da popuni posebni obrazac, koji će davalac i primalac donacije morati da ovjere i potpišu.

Sastavni dio obrasca je izjava onog koji prima donaciju, da primljenu hranu neće koristiti u komercijalne svrhe, već samo za pružanje pomoći.

‘UIO će znati ko je kome koliko donirao’

Fondacija “Mozaik” je putem kampanje “Niko gladan, niko sam” bila jedan od inicijatora zakonskih izmjena.

Koordinatorica programa filantropije u Fondaciji, Aida Vežić, za RSE je rekla da su oni zajedno sa predstavnicima javnih kuhinja u BiH dali svoje komentare na Pravilnik, te da očekuju da će sve biti gotovo u predviđenom roku.

“Javne konsultacije su stvarno bile jako korisne, u smislu da smo mi imali skup na kojem smo učestvovali, i predstavnici Agencije za sigurnost hrane BiH, predstavnici kompanija, predstavnici javnih kuhinja, i to je veoma važno, jer svako ima svoju perspektivu, oni koji daju, i oni koji primaju donacije hrane”, istakla je Vežić.

Dodaje da bi sistem doniranja hrane trebalo da postane transparentniji, jer je u elektronskoj evidenciji uveden novi kod za doniranje hrane.

“Tako da će UIO moći da filtrira, da zna ko je donirao kome, koju količinu, koje robe”, poručila je ona.

“Mozaik” je predložio svoje izmjene najavljenog pravilnika, između ostalog, da se omogući doniranje hrane za životinje i hrane koja ne ispunjava uslove za prodaju (oštećeno pakovanje, deklaracija i sl).

Takođe predlažu da se hrana kojoj ističe rok može donirati najkasnije pet dana prije isteka roka, a ne tri, kako je propisano.

Upozoravaju da bi u praksi moglo biti problema, jer u BiH nije propisano pravnim aktom šta su javne kuhinje, te da se radi o socijalnoj zaštiti, koja je u nadležnosti kantona ili entiteta u Federaciji BiH, odnosno jedinica lokalne samouprave u Republici Srpskoj.

Nešto više zainteresovanih za doniranje

Banjalučka javna kuhinja “Obrok ljubavi”, koju vodi Udruženje građana “Mozaik prijateljstva”, inače svakodnevno priprema nekoliko stotina obroka.

Predsjednik Udruženja, Miroslav Subašić, za RSE je izjavio da će zakon ostati “mrtvo slovo na papiru”, ukoliko država ne bude kontrolisala proces. On ističe da je uvijek bilo kompanija koje su im pomagale, ali da ih je u posljednje vrijeme nešto više.

“Neke su se pojavile, koje gledaju, hajde da kažemo primarno svoj interes. I one kažu – mi smo zainteresovani ako će država to otpisati. Hajde, i to je neki pomak”, kaže Subašić.

Ipak, dodaje da je to nedovoljno za njihove potrebe, te kaže da i dalje mnogi nisu upoznati sa novim zakonom.

“Predstavnici različitih firmi su predložili da bi se trebalo dodatno novca uložiti za promociju zakonskih izmjena”, rekao je on.

On pojašnjava da bi trebalo da postoji baza podataka na nivou čitave BiH, te će se u svakom gradu znati gdje se nalazi javna kuhinja ili udruženje koje ima potrebu za pomoć u hrani, i da se neće gubiti na vremenu.

Ističe da mu je na sastanku u Sarajevu vlasnik jedne velike kompanije rekao da mogu “zaboraviti na probleme koje imaju danas” ukoliko ovaj sistem proradi.

U odgovoru za RSE iz sarajevske humanitarne organizacije Pomozi.ba, koja vodi tri “Restorana dobre volje” u Sarajevu, Travniku i Bihaću, kažu da se nadaju da će zakon što prije zaživjeti.

“Mi u Pomozi.ba svjedočimo tome da se svakodnevno povećava broj onih kojima je potrebna naša pomoć i koji žive na rubu siromaštva”, ističe se u odgovoru.

Dodaju da je količina donacija ostala ista od kada je objavljeno da se ukida PDV za poklonjenu hranu.

Javna kuhinja i za bebe

Pored 60 javnih kuhinja, u BiH postoji i javna kuhinja za bebe, ali i jedna za djecu sa invaliditetom, navode iz Fondacije “Mozaik”.

U “Mozaiku” smatraju da je broj korisnika javnih kuhinja u zemlji mnogo veći od 18 hiljada, koliko je pokazalo prošlogodišnje istraživanje UNDP-a.

“Nažalost, u našoj zemlji ima puno ljudi u potrebi, a koji se formalno ne kvalifikuju da budu na evidenciji te proširene socijalne usluge hranjenja u javnoj kuhinji”, naglasila je Aida Vežić iz “Mozaika”.

Organizacija “Pomozi.ba” u sklopu projekta “Obrok za sve” pripremi 360 hiljada obroka godišnje.

Banjalučki “Mozaik prijateljstva” od institucija dobija 12.500 maraka godišnje (oko 6,3 hiljade evra), a troše više od pola miliona maraka (oko 250.000 evra). Svakodnevno pripreme do 800 obroka.

(TIP/Izvor: RSE/Autor: Goran Katić/Foto: Ilustracija)

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena        

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne stavove Tip.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo na provedbu cenzure ili potpuno brisanje komentara bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara, naš portal nije dužan pravovremeno obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima. Čitatelji registrovani u sistemu za komentare prethodne platforme mogu se registrovati ili prijaviti putem DISQUS, Facebook, Twitter ili Google+ korisničkih računa, koristeći novi, gore predstavljeni obrazac.

  1. В настоящей экономической обстановке, где неожиданные финансовые обязательства могут возникнуть в любое время, поиск надежного и удобного источника финансовой помощи…

  2. В сегодняшнем обществе финансовые трудности не редкость, и каждый человек может оказаться в ситуации, когда потребуется дополнительная финансовая помощь. На…

  3. В настоящей эпохе финансовые трудности встречаются часто, и каждый из нас может оказаться в ситуации, когда необходима дополнительная финансовая поддержка.…