Da li znate šta je MP-10, daleko poznatija kao ‘Beogradska šaka’? Naime, prva robotička ruka na svetu proizvedena je na ovim prostorima, u Institutu Mihajlo Pupin, još 1963. godine. Nju su tada konstruisali inženjeri Rajko Tomović i Miodrag Rakić, profesori na tadašnjem ETF u Beogradu. Ova veštačka ‘bionička’ ruka je mogla da pokreće svih pet prstiju, imala je mogućnost hvatanja, a na osnovu njenog dizajna su kreirane i sve druge robotske i bioničke ruke u svetu do danas.

Balkan kao rasadnik stručnjaka

I danas se mnogi sa setom sećaju tih vremena, jer je tadašnja SFRJ zaista proizvodila sve od ‘igle do lokomotive’, a u mnogim je oblastima bila i u samom svetskom vrhu. Stariji pamte patike svetskih brendova iz tadašnje fabrike u Borovu, ili onih iz Slovenačke Planike. U Sarajevskom TASu se proizvodio legendarni Golf I, automobil koji je bio simbol prestiža u SFRJ, a većina je išla za izvoz. Malo je poznato da je u isto vreme iz fabrike u Novom Mestu još tada izlazilo gotovo 30 000 vozila marke Renault. U Kikindi su se proizvodili delovi za vozila Opel, a poljoprivredne mašine širom Afrike su uglavnom bile iz nekadašnjeg IMTa. Naročito je bila razvijena elektronska industrija, i u SFRJ su se među prvima u Evropi proizvodili TV uređaji u boji.

Raspadom SFRJ, većina ovih fabrika je nestala, bila privatizovana ili je promenila svoju delatnost. Neke, naravno, postoje i danas, i izvoze na razna svetska tržišta. Ono što je možda i veći gubitak od samih postrojenja i mašina je – gubitak stručnjaka. Ogroman broj njih je, želeći da izbegne mobilizaciju ili bežeći od ratne stihije, završio u Kanadi, SAD, Australiji i Nemačkoj. Procene su da je ove prostore zauvek napustilo između 150 i 170 hiljada inženjera i preko 15 hiljada akademika, doktora nauka i vrhunskih eksperata iz raznih oblasti.

Bratislav Dejanović, kolumnista, kaže da se zapravo nikada neće saznati prave razmere gubitka u ljudima i znanju:

“Svaku državu čine pre svega ljudi, građani. Koliko je ljudi otišlo sa ovih prostora, što zbog ratnih razaranja, što zbog političkih prilika i nemogućnosti napredovanja, verovatno niko u regionu ne zna sigurno. Barata se brojkama od pola miliona, do milion i po, pa i dva. Samo Srbija danas ima gotovo milion ‘gastarbajtera’. Kada izgubite toliko vrhunskih inženjera, lekara, programera, ne možete ih brzo i lako zameniti, jer je za njihovo školovanje i usavršavanje potrebna najmanje jedna decenija, ako ne i više. Svi oni sada doprinose razvoju EU, Kanade, a ima naših ljudi i u Kini, širom Azije i u Africi. Naravno, oni svojim radom i stručnim napredovanjem pomažu prvenstveno ekonomije tih zemalja ” smatra Dejanović.

Prema procenama OECDa, Srbiju je 2015. godine napustilo rekordnih 55 hiljada ljudi, dok je u godinama nakon toga taj broj negde oko 30 hiljada. U pitanju su podaci koji obuhvataju samo legalne migracije, te na njih treba dodati i one koji se iseljavaju na nekoliko meseci, ili pak idu u Rusiju, SAD, Kanadu, itd. Procene OEBS-a (OESCE) kažu da je gotovo 700.000 ljudi napustilo Srbiju od 2000. godine i pada režima Slobodana Miloševića. I same državne institucije procenjuju da se Srbija svake godine smanji za 30.000 do 40.000 stanovnika. Nezvanično, ove cifre su i veće. Prema izveštajima Nemačke Savezne službe za rad, gotovo 20.000 srpskih lekara i medicinara, oko 5.000 iz Severne Makedonije te oko 18.000 iz Bosne i Hercegovine radi u Nemačkoj.

Nova digitalna generacija

Ipak, nakon 2000. godine u regionu dolazi do pravog ‘tehnološkog buma’. Pokrenut globalnom Internet revolucijom (Dot-com revolution), pojavljuje se sve više tehnoloških kompanija, softverskih timova, kao i sve više programera i inženjera. IT struka je i danas među najtraženijim obrazovnim profilima u srednjim školama i fakultetima u regionu.

Srđan Tasić, IT stručnjak, kaže da je ‘ekonomija nula i jedinica’ velika razvojna šansa za sve Ex-Yu zemlje:

“Iako su Slovenija i Hrvatska članice EU, i one imaju slične probleme sa migracionim kretanjima kao i drugi na Balkanu, uključujući i Bugarsku i  Rumuniju. Pa samo iz Bugarske se nakon ulaska u EU iselilo više od pola miliona građana, mnogi nepovratno. Ono što zemlje regiona – Srbija, BiH i Severna Makedonija moraju što pre da usvoje je ono što se na zapadu zove ‘service as product’ tj. usluge kao roba, ili jednostavno – izvoz usluga. U Indiji i Kini ovaj sektor godišnje generiše desetine milijardi dolara, a za ovakvim uslugama postoji velika potražnja na svetskom tržištu, i ta potražnja će biti samo veća, imajući u vidu sve veće globalno umrežavanje i rast korisnika smartfona i Interneta” objašnjava Tasić

Comtrade Group je jedna od najvećih softverskih kompanija u regionu, koja je dugi niz godina prisutna i na svetskom tržištu. Osnovana 1996. godine, Comtrade se bavi razvojem softvera i usluga, kao i rešenja za skladištenje podataka u velikim korporacijama i institucijama. Ima svoje ogranke u Beogradu, Sarajevu, New Yorku, San Francisku i Irskoj. Comtrade je jedna od retkih kompanija partnera istraživačkog instituta CERN u Ženevi, gde njihov softver upravlja bazom podataka za istraživanja. Comtrade je razvijao i softverska rešenja za avio kompaniju Ryanair kao i za kompaniju Amazon.

Još jedna globalno prisutna kompanija je Nordeus, takođe osnovan u Beogradu. Sredinom ove godine je američki gigant u gaming industriji Take-Two Interactive kupio Nordeus za 378 miliona dolara, od čega 225 miliona dolara u novcu i 90 miliona u akcijama kompanije Take-Two. Nordeus je osnovan 2010. godine kao kompanija za razvoj mobilnih igara. Njihova igra ‘Top Eleven’ najuspešnija je fudbalska menadžer simulacija u svetu, i ima gotovo 240 miliona korisnika.

Super tehnologija i super-automobili

Nedavno je još jedna vest odjeknula u svetskim tehnološkim, ali i automobilskim krugovima – Hrvatska kompanija Rimac kupila je legendarnog proizvođača super-automobila Bugatti.

Rimac Automobili, kako glasi puno ime kompanije, je za manje od jedne decenije postala globalni igrač kada su u pitanju elektro automobili i tehnologija baterija za vozila. Uz partnerstvo sa nemačkim gigantom Volksvagenom (VW) i njihovim luksuznim brendom Porsche AG, Rimac je preuzeo proizvođača Bugatti i od sada će se nova kompanija zvati Bugatti-Rimac. Hrvatska firma ima udeo od 55 odsto vlasništva, dok ostatak ima Porsche AG. Firma će sedište imati u Zagrebu.

Nakon 30 godina od raspada velike Jugoslavije, mnogi i dalje razmišljaju na temu ‘šta bi moglo biti’. I zaista, u Ex-Yu državama ima više od stotinu veoma uspešnih start-ap kompanija, koje uglavnom vode mladi ljudi, mnogi rođeni deceniju nakon raspada ‘Yuge’. Razvijaju softver za globalno tržište, neki imaju i svoje međunarodne patente, a neki čak i male satelite (cube satelite). Stručnjaci upozoravaju da se države regiona moraju odmah angažovati na većoj promociji ‘ekonomije znanja’ i većoj zastupljenosti informatike, kako ne bismo izgubili još jednu generaciju stručnjaka – ovaj put, zauvek.

(TIP/Izvor: Al Jazeera/Autor: Ivan Trajković/Foto: Luka Stanzl / Pixsell)