Imovina pribavljena izvršenjem krivičnog djela koja se na državnom novu privremeno ili trajno oduzme svake godine propada što dovodi do višemilionskih gubitaka jer ne postoje agencija i zakon kojim bi se regulisalo ovo pitanje. Dok se entitetske institucije ne mogu dogovoriti, Bosna i Hercegovina bi se mogla naći na sivoj listi.

Početkom ove godine Državni sud je saopštio da je potvrdio optužnicu protiv Aldina Kahrimana i Dajane Nikolić zbog organizovanog kriminala, odnosno međunarodnog navođenja na prostituciju.

Prema saopštenju, Kahriman je ovim krivičnim djelom ostvario imovinsku korist u iznosu od 87.353 KM, a Dajana Nikolić i ostali članovi grupe u tačno neutvrđenom iznosu. U ovom predmetu, kako je Detektoru potvrdilo Tužilaštvo BiH nije vršeno blokiranje imovine.

Ono je ipak urađeno u nizu drugih predmeta, pogotovo u većini predmeta, kako tvrdi Tužilaštvo, sa dokazima iz SKY i Anom aplikacija, poput predmeta “Elmedin Karišik i drugi”.

“U konkretnom predmetu je od strane Suda doneseno više odluka kojima je privremeno zabranjeno raspolaganje većim brojem nekretnina, te je privremeno oduzeta veća količina kripto-valuta. Vrijednost obezbijeđene imovine je inicijalno procijenjena na preko 9,5 miliona KM za nekretnine, odnosno na preko 5,7 miliona KM za kripto-valute“, odgovorili su iz Tužilaštva.

I dok Tužilaštvo ostvaruje, kako tvrdi, sve bolje rezultate, ovom imovinom ne raspolaže državna institucija zadužena za tu namjenu. U Federaciji i Republici Srpskoj, s druge strane, taj posao rade entitetske agencije za upravljanje oduzetom imovinom, dok na državnom nivou takva institucija ne postoji, kao ni državni zakon o upravljanju oduzetom imovinom.

Direktor Federalne agencije za upravljanje oduzetom imovinom Emir Bašić za Detektor kaže da ukoliko niko ne raspolaže ovom imovinom ona propada i postaje bezvrijedna, a najveću štetu snosi država, ali i entiteti zbog raspodjele prihoda budžeta BiH.

“Svi su na gubitku, posebno država BiH. Ukoliko mi zakon ne donesemo brzo, osim što ćemo otići na sivu listu imat ćemo opet ovamo problem. Evo ako se i 50 posto toga oduzme, proda se i ode u budžet postavlja se pitanje koliko je to propalo i koliko se više moglo uzeti novca da se to pravilno održavalo“, naglašava Bašić.

Prijedlog ovog zakona već je upućen u proceduru i čekaju se mišljenja, pojašnjava za Detektor državni ministar pravde Davor Bunoza, ali dodaje da je problem taj što se o rješenju ne slažu entitetske institucije.

“Ključan izazov je uknjižba – na koji način da se uknjižbi oduzeta imovina zbog stavova Republike Srpske, odnosno neslaganja Republike Srpske i Federacije i tu pokušavamo doći do rješenja sa pravosudnom zajednicom i kolegama iz entiteta“, kaže on.

Bunoza je mišljenja da je potreban zakon o upravljanju nezakonito stečene imovine na državnom nivou zbog Moneyvala.  ĆCilj Ministarstva pravde je, kako dodaje, da postoji funkcionalan zakon, a zadnji prijedlog je bio da postoji ured pri ovom ministarstvu koji će kooridinarati sa entitetskim agencijama upravljanje ovom imovinom.

Bašić kaže da je u protekle dvije i po godine federalna agencija svojim radom, kao i radom tužilaštava uplatila blizu osam miliona maraka trajno oduzete imovine. Pojašnjava da ova agencija trenutno nema nikakvog dodira sa državnom imovinom.

“Da imamo, ona ne bi propadala. Mi nikad nismo vidjeli na jednome mjestu, ili smo dobivali parcijalne informacije, koliko ima te imovine na državnom nivou. Niko ne zna koliko je oduzeto. Nikad se u javnom prostoru takve informacije nisu pojavljivale. To je nama osnova da znamo sutra s čime se sve susrećemo i koje eventualne obaveze moramo preuzeti kad je u pitanju ta imovina oduzeta na državnom nivou, odnosno koji je oduzeo Sud BiH“, kaže Bašić.

Tokom predstavljanja izvještaja o radu za 2025. godinu glavni državni tužilac Milanko Kajganić je na sjednici Visokog sudskog i tužilačkog vijeća kao uspjeh Tužilaštva za prošlu godinu naveo da je u 2025. godini predloženo oduzimanje imovinske koristi u iznosu od oko 28,9 milion maraka, te dodao da je privremeno blokirana imovina u iznosu od 8,3 miliona. Također je kazao da po presudama je trajno oduzeta imovinska korist u iznosu od većem od sedam miliona maraka.

Institucije koje sada raspolažu tom imovinom ukazuju na to da nemaju dovoljno kapaciteta, te je potrebna bolja zakonska regulativa.

Ko ustvari raspolaže trenutno državnom imovinom?

Emir Bašić, direktor Federalne agencije za upravljanje oduzetom imovinom. Foto: Federalna agencija za upravljanje oduzetom imovinom

U predmetima Suda BiH, kako za Detektor pojašnjavaju iz ove institucije,  postupanje s oduzetom imovinom se trenutno zasniva na ad hoc sistemu, koji uključuje više institucija, u zavisnosti od vrste imovine.

U praksi se, kako navode, nakon pravosnažnosti presude, novčana sredstva uplaćuju na jedinstveni račun trezora institucija BiH, u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, pritvora i drugih mjera BiH i propisima Ministarstva finansija i trezora BiH.

“Kada je u pitanju nepokretna i pokretna imovina – nekretnine, vozila, poslovni udjeli, vrijedni predmeti i slično – ista se čuva putem institucija koje su ih prethodno zaplijenile (SIPA, UIO BiH, Granična policija), a nakon pravosnažnosti presude, u skladu s relevantnim zakonskim propisima, imovina se prodaje putem sudskih naloga, najčešće kroz postupke javne prodaje, a može se i povjeriti na upravljanje drugim državnim organima ili javnim institucijama“, kažu iz Suda.

Detektoru Sud BiH nije odgovorio na pitanje da li se trajno ili privremeno oduzeta imovina osigurava, nego su ponovili da se ona čuva putem institucija koje su je prethodno zaplijenile – SIPA, UIO BiH, Granična policija i druge – a može se i povjeriti na upravljanje drugim državnim organima ili javnim institucijama.

Iz Sektora za poslovne usluge Uprave za indirektno oporezivanje BiH za Detektor kažu da je postupanje pri preuzimanju, smještaju u skladište, izdavanju i druga pitanja vezana za preuzimanje i čuvanje oduzete robe, uključujući i skladišne prostore, pripisano prema Uputstvu o postupanju sa ovom robom.

Uputstvom je, kako kažu, propisano da se oduzeta roba smješta u skladišne prostore UIO koji mogu biti u vlasništvu Uprave, pravnog lica kod koga se nalazi carinski terminal, te iznajmljena na osnovu ugovora o zakupu. Skladišni prostori za smještaj oduzete robe mogu biti zatvoreni i ograđeni, natkriveni ili nenatkriveni.

“Navedeni prostori moraju ispunjavati, obzirom na vrstu i karakteristike oduzete robe, sve potrebne uslove za zaštitu oduzete robe od oštećenja, fizičkog propadanja i otuđenja. Kada su u pitanju oduzeta vozila ona se smještaju na ograđenim prostorima, dok se ostala roba smješta u zatvorenim skladišnim prostorima“, kažu iz UIO-a BiH.

Iz Granične policije nisu odgovorili na upite Detektora, dok je SIPA novinarima predložila da se obrate Ministarstvu pravde.

Bašić kaže da mu je poznato da postoje predmeti gdje su određene nekretnine oduzete od fizičkih lica, a da nikad nisu date nekom na upravljanje.

“Možda ni sam Sud BiH nema uvod o stanju te imovine. Najlakše je sa kešom kad se oduzme. On se deponuje ili na račun banke ili se čuva u Sudu do konačne odluke onda se uplaćuje u budžet BiH“, kaže on, te dodaje da mu je poznato da je u 2023. privremeno oduzeto oko 53 miliona maraka na državnom nivou.

Detektor je upitao Državni sud o tome koliko je odluka donio o privremeno ili trajno oduzetoj imovini od početka 2020. do kraja 2025., ali su odgovorili da ne vode zvaničnu evidenciju.

“Napominjemo da se u najvećem broju slučajeva takva vrsta odluka donosi ranoj fazi krivičnog postupka – faza prethodnog postupka, dakle za vrijeme krivične istrage koju provodi Tužilaštvo i koja je povjerljiva te se iz tog razloga mnogi podaci koji se tiču i odluka o privremenom oduzimanju imovine ne mogu javno iznositi sve dok istraga traje“, odgovorili su iz Suda.

S obzirom na fazu istrage, iz Suda kažu da ne raspolažu sa zvaničnim već samo o okvirnim procjenama vrijednosti imovine koje Tužilaštvo navede u svojim prijedlozima za donošenje odluke o privremenom oduzimanju imovine.

Bašić pojašnjava da problem nastaje što od momenta privremenog do trajnog oduzimanja imovine može proći nekoliko, pa čak i po deset godina trajanja sudskog procesa.

“To može biti zgrada, privredno društvo, skupocjeni automobil, bilo šta što ima odrešenu vrijednost i ako s tim niko ne raspolaže na pravi način ono će propasti. Zgrada će propasti ako se ne održava, automobil ako se ne skladišti na pravi način, novac će devalvirati ako s en uloži negdje, dionice mogu rasti ili padati i svejedno propasti“, kaže on.

Zašto je bitno donošenje državnog zakona?

Vozila Foto: Federalna agencija za upravljanje oduzetom imovinom

Iz Suda pojašnjavaju zakone kroz koje je regulisano ovo pitanje obzirom da ne postoji državni zakon o oduzimanju nezakonito stečene imovine krivičnim djelom, kao što je to slučaj na entitetskim nivoima i nivou Brčko distrikta BiH.

Sud BiH prilikom donošenja odluka o privremenom ili trajnom oduzimanju imovine pribavljene krivičnim djelom primjenjuje relevantne odredbe Zakona o krivičnom postupku BiH (ZKPBiH), Krivičnog zakona BiH (KZBiH), Zakona o izvršnom postupku pred Sudom BiH i odredbe Zakona Bosne i Hercegovine o izvršenju krivičnih sankcija pritvora i drugih mjera.

Bašić, koji je član radne grupe koja radi na državnom zakonu, ističe da ga je na početku dočekao nacrt zakona koji je “na prvu izgledao ok“. On ipak kaže da su u skladu sa političkim dešavanjima u zadnju godinu dana sa Miloradom Dodikom se počeli mijenjati i stavovi kolega iz Republike Srpske.

Bašić kaže da su sada kolege iz RS-a stava da ne treba da bude formirana državna agencija, već da se isključivo formira ured pri Ministarstvu pravde BiH koji bi bio kao koordinator aktivnosti, a da oduzetom imovinom na državnom nivou zaista upravljaju entitetske agencije, naplate svoje ‘troškove održavanja’ i da se na taj način uspostavi efikasan sistem.

“A onda su kolege, kako je išao sastanak za sastankom, počele da osporavaju i druge esencijalne stvari iz tog nacrta zakona, a to je pitanje vlasništva oduzete nezakonito stečene imovine na državnom nivou. Sada je njihov stav i mišljenje da ta imovina treba da bude entitetska, što nema nikakve logike, ni pravnog uporišta“, kaže Bašić i izražava bojaznost da se radi o široj agendi opstruiranja državnih institucija.

Direktorica Agencije za upravljanje oduzetom imovinom u RS-u Svjetlana Kusić za Detektor pojašnjava da postojeće entitetske agencije i nadležna kancelarija u Brčko distriktu BiH mogu upravljati privremeno ili trajno oduzetom imovinom po odlukama Suda BiH, ali uz prethodno normativno regulisanje ove materije odgovarajućim zakonom.

“Iz naprijed navedenih razloga smatramo da nije potrebno osnivanje nove agencije. Postojeće agencije već imaju značajno iskustvo, znanja, sposobnosti i kapacitete za stručno obavljanje ovih poslova, odnosno poslova upravljanja oduzetom imovinom“, navela je Kusić u pisanom odgovoru.

Iz UIO-a BiH kažu da postupanje UIO sa oduzetom robom, određeno je u zavisnosti od konačnih sudskih odluka, ali i ispunjenosti uslova za puštanje u slobodan promet na teritoriji BiH.

“U tom postupku opravdana bi bila pretpostavka da bi donošenje zakona o upravljanju oduzetom imovinom na nivou BiH unaprijedilo i olakšalo izvršavanje ovih poslova i u okviru UIO, kao jedne od više institucija kojima sudovi povjeravaju upravljanje oduzetom robom“, navode u odgovoru i napominju da trenutni smještajni i ljudski kapaciteti nisu dovoljni, te da bi  bolja zakonska regulativa ova proces učinila efikasnijim.

Opasnost raspakivanja državne nadležnosti

Eldan Mujanović. Foto: N1

Eldan Mujanović, profesor Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije u Sarajevu kaže da je nukleus problema pitanje vlasništva. On smatra da ne postoji nijedan argument zbog čega se na nivou države ne može urediti da imovina koja se oduzme po odlukama Državnog suda postane vlasništvo BiH.

“Drugim riječima, zašto bi entiteti i Distrikt imali neka prava i uređivali unutar svog sistema tu materiju i stvari, a državi uskraćivati ta prava? Čak šta više mislim da bi trebali biti obrnuto“, kaže on.

Profesor Mujanović smatra nema uporište priča da entitetske agencije zbog dobre kapacitiranosti, prakse, zakonskih okvira i jer su ranije osnovane, trebaju upravljati imovinom za Sud BiH.

“Ne možemo uvoditi presedan da za pojedine poslove kažemo: ‘Ok, ne treba država imati svoj mehanizam, instituciju, kapacitet da to radi, prepustit ćemo to neka entiteti za nju to rade’. To je jako opasan presedan. Sutra će to biti da možete u bilo kojoj oblasti raspakovati državne nadležnosti“, upozorava Mujanović.

Evropska unija je početkom godine upozorila da je potrebno da nadležne institucije djeluju hitno i pristupe usvajanju, između ostalog, Zakona o oduzimanju i upravljanju imovinom. Detektor je ranije pisao da ukoliko vlasti u BiH uskoro ne usvoje zakone o oduzimanju nelegalno stečene imovine i finansijskim sankcijama za terorizam, država bi se ponovo mogla naći na sivoj listi Grupe za finansijsku akciju (FATF), što može utjecati na isplate EU fondova, uključujući milione planirane kroz Plan rasta.

Mujanović smatra da se ne treba praviti kompromis na račun države, čak i „da sutra sve stane“.

Bašić kaže da je stav Federalne vlade da se pravi i jača državna institucija, a ne da se država slabi.

“To je nešto što sam osjetio da treba insistirati na tome i biti isključiv, pa makar otišli i na sivu listu. Nije loše ni biti na sivoj listi da vam ljudi poredaju gdje griješite. Bili smo već jednom na sivoj listi“, govori on i dodaje da bi tako ljudi možda shvatili da ovakva politika ne vodi nigdje.

(TIP/Izvor: Detektor.ba/Autor: Lamija Grebo/Foto: Detektor)