Video/Baka Jela ima 103 godine, još kopa i sadi, a za motorom pati: “Momaka je bilo više nego kose na glavi”

Jela Dojčinović iz Donjih Podgradaca kod Gradiške ima 103 godine, ali od rada ne odustaje. Iako joj sin brani da se umara, ona i dalje obrađuje baštu, sadi povrće i pravi planove za proljeće. Nekada je ustajala u četiri sata ujutro, kosila, orala i vozila motor, a danas kaže da je upravo rad održava u životu. Za Novu BH otkrila je i da je u mladosti imala brojne udvarače, ali i koliko je ponosna na svoju veliku porodicu.

Za baku Jelu svaki pedalj zemlje je važan, a posla, kako kaže, uvijek ima. Uprkos godinama i problemima s nogom, ne želi odustati od onoga što radi cijeli život.

“Ja se ne patim, ovo meni niko ne govori, nego ja sama hoću. Ne da meni sin, on viče: ‘Ne, ne ulazi!'”, ispričala je baka Jela za Novu BH.

Pokazala je i kako uz pomoć štapa uspijeva saditi luk.

“Ne možeš sjedeći ništa. Kako sam ja sadila luk? E ovako držim štap i pobacam luk, pa sa štapom uzmem i zagrnem. I opet sadim dalje”, objasnila je.

“Da ne radim, davno bih umrla”

Baka Jela uvjerena je da je upravo rad zaslužan za njenu dugovječnost. Tokom života radila je gotovo sve poljoprivredne poslove, a ni danas ne može zamisliti da samo sjedi i odmara.

“Samo rad. Ja da ne radim, ne bih mogla. Davno bih umrla. Cijeli život moj, kako sam izašla iz partizana, nema šta nisam radila. I kosila, i orala, i kopala, i žela, i sijeno vozila”, prisjetila se.

Za nju je motika mnogo više od običnog alata.

“Motika je glavna za hljeb”, poručila je.

Na pitanje šta bi savjetovala drugima, odgovorila je kratko:

“Nek’ se drže dobro motike i nek’ se vole svi.”

Svoje dugogodišnje iskustvo podijelila je i s novinarkom Mirjanom Pavlović, kojoj je pokazala kako se pravilno okopava zemlja.

“E, tako sad treba i s druge strane. Da, da. E, to! Vidi se, seljačko dijete”, našalila se baka Jela.

Nekada je ustajala u četiri ujutro, a danas ponekad potrči po kući

U njenoj bašti trenutno rastu luk i salata, ali već razmišlja o tome šta će saditi narednog proljeća.

“Planiram, ako budem živa. Rekla sam sinu: ‘Jagode ćemo povaditi, pa će ovdje dva reda krompira'”, kazala je.

Iako je volja nije napustila, priznaje da su godine učinile svoje.

“Nekako nisam počela ustajati u pola osam. A ustajala sam u četiri. Niko sa mnom nije mogao trčati koliko sam ja mogla trčati. I to sad, evo unazad tri godine, popustila mi ova noga”, ispričala je.

Na pitanje novinarke da li ponekad potrči kada je niko ne gleda, priznala je da to zna pokušati po kući, ali da joj više ne ide kao nekada.

“Uvijek se kajem što sam prodala motor”

Osim što je vrijedno radila, baka Jela nekada je vozila bicikl i motor. Upravo joj je prodaja motora ostala jedna od stvari za kojima žali.

“Uvijek se kajem što ga prodadoh. Voljela bih da ga imam i sad bih vozila”, rekla je.

Dok je novinarsku ekipu častila domaćim sokom koji je sama pripremila, razgovor je skrenuo i na ljubav.

Na pitanje je li u mladosti imala mnogo udvarača, baka Jela odgovorila je uz osmijeh:

“Bilo je, bilo je. Bilo je momaka više nego kose na glavi.”

Ipak, jedan je osvojio njeno srce. Sa suprugom Mihajlom Dojčinovićem, koji je također bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, dobila je petero djece.

Danas se posebno ponosi svojim potomcima.

“Imam praunučića 18, čukunčića šestero, i sedmo putuje. Sad će biti u januaru sedmo”, ispričala je.

U domu i dalje čuva uspomenu na Tita

Baka Jela bila je partizanska bolničarka tokom Drugog svjetskog rata, a ranije je govorila i o susretima s Josipom Brozom Titom i njegovom suprugom Jovankom.

U svom domu i danas čuva Titovu fotografiju.

“A ovo je naš Tito. Ja njega držim stalno, stalno. Iako je nestalo naše države”, kazala je.

Na kraju razgovora, uz čašu domaćeg soka, novinarka joj je poželjela da doživi 105 godina, pa i više.

“Da, da”, odgovorila je baka Jela, nazdravljajući gostima.

A njen recept za dug život ostaje jednostavan: raditi koliko se može, ne odustajati i, kako sama poručuje, voljeti se međusobno.

(TIP/Izvor: Nova BH,N1 BiH)