Vlasnik kompanije “Širbegović Inženjering” Faruk Širbegović kaže da ne zna niti jednu firmu koja je imala toliki obim izazova i preživjela toliku krizu kao njegova.

Prema procjenama, ova kompanija sa 500 zaposlenih zauzima četvrto mjesto među građevinskim kompanijama u Bosni i Hercegovini, a 2000-ih je imala otprilike 1.200 radnika. Širbegović ističe da godišnje imaju blizu 160 gradilišta.

– Ali obično, uporedo imamo od 30 do 40 gradilišta, neka su u fazi projektovanja, neka u fazi proizvodnje, a neka u fazi montaže – dodao je, piše Capital.

I Širbegovićeva supruga i on su arhitekti i kompaniju su osnovali 1990. godine.

– Prvo smo se bavili projektovanjem, a onda smo kupovali lokacije i pravili objekte za tržište koje smo prodavali. Na bazi projekta sam dobio pare sa kojima sam pravio te objekte i tu je onaj prvi milion. Sve pare su dolazile od kupaca… – kazao je.

Ističe da su posudili 1.500 KM od Selminog (supruginog) tetka da registruju firmu.

– Ali niko od nas nije imao bazu. Moja majka je živjela od 292 hiljade tadašnjih dinara. Meni je bio problem i da se školujem jer je 292.000 tadašnjih dinara bila penzija moje majke, a trokrevetna soba u Sarajevu je bila 450.000 dinara. Odrastao sam u oskudici. Ali to vam daje motiv da se potrudite da nikada ne budete u takvoj situaciji – kazao je.

Rat je, kaže, dočekao sa spremnim projektima.

– U finalnoj godini rata upisao sam postdiplomski na ekonomiji što mi je jako pomoglo. Kao inženjer imao sam jako ograničena znanja kada je u pitanju menadžment, marketing, upravljanje finansijama, upravljanje ljudskim resursima. Već sam u februaru 1996. godine imao 300 ljudi. Prvih dvadesetak ponuda koje smo dali, sve smo ugovorili. I onda smo imali potrebu da primimo dosta ljudi – naveo je.

Do 2004. su došli do 1.200 zaposlenih, što je bio maksimum koji je firma postigla.

– To je bilo jako dobro, brzo smo došli do 120 miliona prihoda (i 26 miliona dobiti). Izašli smo na hrvatsko tržište, u Srbiju, Sloveniju, Crnu Goru, kasnije u Austriju i Njemačku. Imali smo puno posla, nismo imali veliku konkurenciju – istakao je dodajući da su prošle godine imali nešto više od 60 miliona KM prihoda.

Imao je, kaže, ambiciju da ima firmu od 10.000 ljudi.

– Imao sam povjerenje u svoj kapacitet. Ali, zašto sam odustao od te ideje? Nemate sposobnih ljudi. Vi za deset hiljada ljudi trebate 100-200 sposobnih ljudi koji će voditi te ljude. U BiH je kriza sposobnosti. Evo, ko mi nađe 100 sposobnih ljudi da mogu voditi 10.000 ljudi, svaka mu čast – naveo je.

Širbegović ima troje djece, kćerka i stariji sin su u firmi, a najmlađi sin studira građevinu u Sarajevu. Od svoje djece očekuje da ne budu lijeni i oni su, kazao je, to prepoznali.

– Nemoj pored mene sporo hodati. Jednostavno imam averziju prema tome jer i ja i supruga smo bili jako vrijedni i jesmo i sada. Mislim da smo prenijeli to na djecu. Ali realno, oni tu energiju koju sam ja imao, to nije ni blizu – dodao je.

Ističe da je on po vokaciji inženjer, da je graditelj.

– Uvijek bih bio u ovoj branši, bio bih preduzetnik, zato što nisam osoba koja podnosi autoritete. Samom sebi, pa ko me prihvata, idemo dalje zajedno – zaključio je.

(TIP/Izvor: Capital/Foto: Capital TV)