Sestre nestale na isti način pod misterioznim okolnostima u razmaku od 32 godine

Marša Šelton je 65 dana, 1969. godine, čekala i nadala se da će se njena 12-godišnja ćerka, koja je nestala, pojaviti se živa i zdrava.

Mučnih devet nedelja u gradu Aptos (Kalifornija) završilo se užasnim otkrićem, pronalaženjem ostataka Debore Li Šelton. Dijete je, kako je saopštila policija, pretrpjelo nasilnu smrt od ruke nepoznatog napadača.

Marša Šelton je 32 godine živela sa gubitkom djevojčice i kako su godine prolazile tražila je način da se nekako pomiri sa strašnim gubitkom. Kako je rekla, naučila je da živi iako nije dobila odgovore na pitanja.

U decembru 2001, dogodila se još jedna tragedija koja je podjednako tragična i uznemirujuća kao i prva.

“Kažu da grom ne udara dva puta u isto mjesto, ali jeste”, rekla je Marša Šelton za „Hafington post„.

Taj drugi udar groma bio je nestanak njene druge ćerke, Viktorije Li.

Misteriozne okolnosti

Marša Šelton u tom trenutku imala je samo sjećanja na dvije ćerke, koje su nestale pod misterioznim okolnostima u razmaku od tri decenije.

“Nestanak Viktorije vratio me je na Debin slučaj”, rekla je o nestanku svoje druge ćerke.

U januaru 1969. godine Debora Šelton bila je učenica sedmog razreda Aptos škole. U saobraćajnoj nesreći poginuo je njen otac Džejms Vern Šelton, a nesreća se desila tri godine pre nego što se sa svojom majkom i sestrama – Melisom, 5, i Viki, 11 – preselila iz Los Gatosa.

Okolnosti koje su dovele do Deborinog nestanka su ukorenjene u događajima koji su se desili u petak 3. januara 1969. godine.

“Debi je željela da sa djecom iz kraja vozi bicikl. Nisam željela da ode jer sam brinula da li će pasti. Na kraju sam popustila i pustila sam je, ali sam joj rekla da mora da bude kod kuće do podneva jer ima zakazano kod zubara”.

Debora je izašla iz kuće oko 9:30 tog jutra. Rekla je mami da će se naći sa drugaricama kod železničkog mosta Aptos i da će posle voziti do obližnje plaže.

Prema Deborinoj bliskoj prijateljici, Loni Rider, ona je planirala vožnju oko nedelju dana.

Videla sam je u crkvi u decembru 1968. godine, tačno u vrijeme Božića. Pomenula je starijeg momka koji joj se sviđao. Zvao se Šerma. Rekla mi je da su „isplanirali vožnju mini biciklom“.

Nije poznato šta se tačno desilo sa Deborom nakon što je napustila kuću. Nikada se nije pojavila kod zubara na zakazani pregled, a jedini mogući trag o tome šta je moglo da se dogodi tog dana bio je telefonski poziv – poziv za koji je Marša Šelton u početku mislila da je šala.

“Bila sam sa Viktorijom na pregledu kod zubara na kom se Debi nije pojavila i kad samo se vratili kući telefon je zvonio. Čula sam glas mlade osobe koja mi je rekla – Imamo vašu ćerku. Želimo 500 dolara. Odvezite se do Trout Gulč Rouda”.

Marša je mislila da je poziv neslana šala i odmah je spustila slušalicu. Tek kasnije je, kako je rekla, shvatila da poziv „vjerovatno nije bio šala“. Nažalost, osoba koju ju je pozvala više je nikad nije ponovo nazvala.

Izdat nalog

Kada su lokalni organi reda te večeri primili izvještaj o Deborinom nestanku, izdat je nalog kako bi se djevojčica pronašla. Uprkos svim naporima, nisu uspjeli da pronađu nikakav trag.

Potraga je završena 8. marta 1969. godine, kada je dječak koji je pucao iz svog BB pištolja naišao na ostatke djevojčice u šumovitoj oblasti oko 100 metara od mosta Aptos.

Zbog stanja posmrtnih ostataka, vlasti su morale da koriste zubne kartone kako bi identifikovali Deboru Šelton. Na osnovu detaljnih analiza procjenjeno je da su ostaci nesrećne djevojčice tu bili najmanje mjesec dana.

Deborina pocjepana odjeća i drugi dokazi pronađeni na licu mjesta ukazivali su na to da je ubica zadavio donjim vešom. Vlasti su takođe primjetile da joj je ubica zalijepio ruke selotejpom.

Ostaci trake, pronađeni oko njenog vrata, sugerisali su da su joj usta takođe bila zalijepljena prije smrti.

Iako su dokazi navodili na mogući seksualni napad, stanje posmrtnih ostataka onemogućilo je da patolog utvrdi da li je to bio slučaj ili ne.

Vlasti su imale premalo dokaza o slučaju i dok su razgovarali sa Riderom o misterioznom „Šermanu“ nikada nisu uspjeli da ga identifikuju.

„Nikad mi nije rekla kako izgleda, osim da je bio jako sladak, tako da nisam imala nikakav konkretan opis“, rekla je je Rider. „Sada, kada razmislim, pitam se da li je to uopšte bilo njegovo pravo ime“.

Deborina mama ju je sahranila na „Saratoga’s Madronna“ groblju, gde je otac djevojčice sahranjen tri godine ranije. Njeno ubistvo ostaje neriješeno.

Prema riječima Rajana Kenedija, portparola kancelarije šerifa okruga Santa Kruz, nije ništa konkretno pronađeno.

Šelton je rekla da je prošlo mnogo vremena otkako nije čula ništa iz šerifove kancelarije.

Viktorija Li imala je 44 godine i živela je u Klierlejku, Kalifornija, decembra 2001. godine. Kako je ispričala Marša, imala je problema u emotivnoj vezi u kojoj je bila prije nestanka.

„Nisu se slagali, pa su nekako raskinuli. On je imao kuću u okrugu Lejk i planirao je da poseti svoju majku za Božić, pa je zamolio Viktoriju da ostane i čuva njegovog psa dok on nije tu“.

Navodno, Viktorija je pristala da čuva psa, ali posle toga njena porodica je više nije vidjela.

„Mislila sam da je otputovala za San Francisko za Novu godinu i da se zato ne javlja. Odlučila sam da je posetim, ali kad gdje god sam je tražila nje nije bilo. U njenom stanu našla sam torbicu. U njoj je novac, lična karta i ostale stvari. Bilo mi je čudno da je negde otišla, a da nije ponela novac i ličnu. Tada sam otišla u policiju“, rekla je Marša.

Šerifska kancelarija okruga Lejk ispitala je bivšeg dečka njene ćerke, ali nikada ništa nije pronašla i slučaj je brzo bio ugašen iako je nestala.

„Mislim da je ubijena“, rekla je Šelton. Kao i Debi, mislim da je malo vjerovatno da će je neko pronaći, osim slučajno. „Mislim da nam treba neko da lovi ili šeta svog psa da bismo pronašli Viki“.

Poručnik Stiv Bruks, iz kancelarije šerifa okruga Lejk, rekao je da slučaj Viktorije ostaje otvoren.

„Radi se o otvorenom, sumnjivom slučaju nestale osobe i ona se pretpostavlja da je umrla“, rekao je Bruks za „HuffPost“.

„Jedna je stvar gubitak, ali ljutnja, gorčina i ozlojeđenost su kao kancer koji te izjeda. Nikada ne želim da budem u toj poziciji. Nikada ne želim da budem toliko opsednut besom i ozlojeđenošću“, zaključila je Marša u razgovoru za „HP“.

Prošlo je 10 godina od nestanka Viktorije Li koja i ona i dalje nije pronađena.

(TIP/Izvor: nova.rs)