Na listi dužnika Uprave za indirektno oporezivanje BiH nalazi se preko hiljadu i 300 firmi, a dugovi su dosegli stotine miliona maraka. Među dužnicima su i preduzeća u stranom vlasništvu od kojih je posebno teško, gotovo nemoguće, naplatiti dugovanja. Da li je BiH postala “obećana” zemlja za bjelosvjetske mešetare?

FlyBosnia, firma u zajedničkom vlasništvu BiH i Saudijske Arabije, davno ugašena, ostavila je preko tri miliona maraka duga.

Bio Oil, u vlasništvu turskog državljanina, duguje skoro dva miliona.

Kompanija Al-Dihani, čiji je vlasnik iz Kuvajta, ostavila je blizu milion maraka duga.

Neki bi rekli – pa to su nam braća.

“Ko će te više prevariti nego brat i kum”, ironična je ekonomska analitičarka Svetlana Cenić. Ona tvrdi da su ozbiljni investitori pobjegli iz obje zemlje jer, ako ne znaju šta je konkretan projekat i kolika su tačna ulaganja, ne žele da se bave tim poslom, javlja RTVBN.

“Ostali su mešetari koji dođu praznih ruku, praznih džepova, vjerovatno i sa ogromnim dugovima, pričaju ovdje i obećavaju kule i gradove, a ostavljaju dugove”, zaključuje Cenić.

Nisu se bolje pokazali ni neki evropski investitori. Petrona Trade, u vlasništvu švajcarskog državljanina, duguje više od dva miliona maraka.

Neki Holanđani i Fici dužni su po milion.

Problem je što je BiH, u cilju privlačenja stranog kapitala i investicija, omogućila stranim državljanima da pod jednakim uslovima kao i bh. državljani registruju firme. Međutim, šta kada stranac ostavi dug?

“Vjerovatno više nije u BiH, nalazi se u nekoj drugoj zemlji i za dug ne odgovara vlastitom imovinom”, kaže ekonomski analitičar Admir Čavalić i dodaje da je, zbog nefunkcionalnosti domaćih institucija, BiH za neke investitore obećana zemlja, raj za izbjegavanje izvršenja obaveza.

Čavalić ističe da se odgovornost na kraju svodi na pravno lice, odnosno dioničarsko društvo koje odgovara svojom imovinom.

Nažalost, dioničarska društva u BiH čiji su dioničari strani državljani u većini slučajeva nemaju imovinu koja bi pokrila njihove dugove.

“Prema našem zakonu, ukoliko neko registruje dioničarsko društvo, odgovara samo do visine uloženog kapitala, a minimalni kapital koji je neophodan da bi se, recimo, u Republici Srpskoj osnovalo dioničarsko društvo je 1 KM”, pojašnjava profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Predrag Mlinarević.

“To znači da su to firme bez imovine i ako naprave poreski dug, on se nema od čega naplatiti”, ističe Mlinarević.

Da li je država donekle odgovorna što stranci mogu ostaviti tolike poreske dugove u BiH?

“To bez sprege sa vlastima ne bi moglo”, kategorična je Svetlana Cenić. Ona smatra i da nije logično da investitori odlaze u vlade da se slikaju, obećavaju projekte i dogovaraju poslove, već da njihov kontakt treba da budu privredna udruženja, komore i slično.

“Zato nam se sve ovo i dešava. Dođu, uzmu šta im treba i odu, a ostave ogromne dugove”, tvrdi Cenić i podsjeća na slučaj Rafinerije i Birča.

Strane firme u BiH nisu ostavile samo poreski dug. Iza njih su dugovi prema dobavljačima, drugim privrednim subjektima i, naravno, radnicima kojima duguju plate i doprinose.

(TIP/Izvor: RTVBN/Foto: Ilustracija/CBBiH)