˝Pa šta njih briga za vaš interes. Miroljubiv možeš biti samo onda ako nisi sposoban da napraviš veliki cirkus. Veliki rat, katastrofu…Onda možeš biti miroljubiv. Ako ti to ne možeš da uradiš onda ti nisi miroljubiv, nego si nemoćan. To su bitne dve razlike. To je cela priča. Možete vi biti najbolji čovek na svetu sa najplemenitijim namerama, ako vi nemate moć da nešto uradite, vi niste za njih interesantni˝, izjavio je u intervjuu za TIP Nenad Čanak.

‘Svaka spoljna politika velikih sila je refleksija unutrašnje politike’

Počasni građanin Tuzle Nenad Čankak u intervjuu za TIP prošle godine jasno je objasnio odnos međunarodne zajednice prema državama u regionu.

TIP: RS godinama radi sve na urušavanju BiH kao države i svako malo prijeti secesijom. Stranci to sve gledaju i ne reaguju. Bar ne zaozbiljno, a mogu, jer ipak su njihove politike dovele do svega ovoga što se dešava u BiH. Svima je jasno da je sececija RS-a rat.

Čanak: Naravno. Plašenjem ratom mogu da drže u pokornosti sve. Patriotitzam je najunosnija privredna grana u Bosni i Hercegovini.

TIP: Investitori nas izbjegavaju, ko će uložiti u zemlju gdje se pominju sukobi, mladi obrazovani ljudi odlaze, a oni koji ne žele ili ne mogu da idu vani, pomisle, dobro je i ovo samo da se puca…

Čanak: Tako je, sve ste u pravu. To i jeste cela priča.

TIP: I šta ćemo, kako ćemo…?

Čanak: Vrlo slična priča vam je i u Srbiji. Niko neće da završi priču sa Kosovom priznajući notornu činjenicu da je Kosovo nezavisna država. Bosna i Hercegovina je nedeljiva, jedinstvena, međunarodno priznata država, alo bre…

TIP: Koja je uloga međunarodne zajednice u svom ovom ‘sranju’ u kome se nalazimo godinama?  

Čanak: Svaka spoljna politika velikih sila je refleksija unutrašnje politike. Na spoljnoj politici se ne mogu dobiti izbori, ali se mogu izgubiti. To je vrlo važno znati. Dejtonski sporazum je bio prikazivanje moći da se napravi neki mirovni sporazum koji će rešiti to što je u američkoj javnosti bilo suvišno prisutno za tadašnje ljude koji su vodili SAD-e. Trump sada priča da bi on rat u Ukrajini završio za jedan dan. Bez obzira što je to laž. Čim on govori o tome znači da javno mnenje želi tamo da čuje takve poruke. Ali ne i kako bi on to završio. On to i ne kaže. Ako želiš da napraviš posao u paklu moraš se dogovoriti s đavolom. To je njihova logika. I oni ne gledaju kakav je ko, nego gledaju da li neko može ili ne može da uradi posao. Možete vi biti najbolji čovek na svetu sa najplemenitijim namerama, ako vi nemate moć da nešto uradite, vi niste za njih interesantni.

Foto: TIP.ba

TIP: U prijevodu, gledaju svoj interes.

Čanak: Tako je. Pa šta njih briga za vaš interes. Miroljubiv možeš biti samo onda ako nisi sposoban da napraviš veliki cirkus. Veliki rat, katastrofu…Onda možeš biti miroljubiv. Ako ti to ne možeš da uradiš onda ti nisi miroljubiv, nego si nemoćan. To su bitne dve razlike. To je cela priča. Kada sve ovo što sam rekao stavite sve na gomilu dobijate jasnu sliku. Bosna i Hercegovina prvo i pre svega mora kao bosanskohercegovačko društvo da se izbori sa etnonacionalizmom koliko god to koštalo.  Jer je to nametnuto. Suštinska greška Dejtonskog sporazuma što je pravljen mir između strana koje pucaju jedna na drugu. Strane koje su pucale jedne na drugu nisu bile Srbi, Hrvati i Bošnjaci nego su bile vojske koje su organizovane iza zaklona koji se zovu Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Već samo nazivanje Karadžićevih i Mladićevih formacija snage ‘bosnaskih Srba’ je zavođenje na krivi trag. Jer je Srba etničkih bilo i u Armiji RBiH. Bilo ih je i u opkoljenom Sarajevu. Njih su se svi odricali u Srbiji, to su ‘Alijini Srbi’. Ni ja danas u Srbiji nisam po njima ‘pravi’ Srbin.

‘Zloupotrebljavaju kolektivizam kao ideologiju’

TIP: Mora vam vlast dati potvrdu?

Čanak: Tako je, moram dobiti potvrdu. A ko je sebi dao za pravo da daje potvrde o ‘pravom srbstvu’?  Pa upravo ti koji zloupotrebljavaju kolektivizam kao ideologiju. To smo videli kod fašista i nacista. Gde smo mi tu kao ljudi?

TIP Ko pita za ljude, ljudi nisu važni.

Čanak:  E, bravo…Bosna i Hercegoina ne može postojati na način koji bi odgovarao građanima ako nije svaki čovek važan.

TIP: Ključno je da moraš biti ‘pravi’ Bošnjak, Srbin, Hrvat…

Čanak: Šta znači pravi? Ako pravoslavna crkva treba da nekome da potvrdu da je pravi Srbin ona sebe isključuje iz hrišćanstva. Etnofiletizam je smrtni grijeh u hrišćanstvu. To je glavni problem Dejtonskog mirovnog sporazuma jer je ispalo da vi nemate tri naroda nego tri partije. A tek narodi su koješta. To su osećanja, a država je nešto sasvim drugo. Priča o nacionalnim državama je apsolutno zločin protiv slobode i ljudskih prava. Sad ću biti potpuno otvoren. Ja imam velike primedbe na međunarodnu zajednicu zato što su pustili, ja ih zovem mandatlije, da se bave našim životima. Kako se kaže, hajte vi malo u pičku materinu, pravite od nas budale. Okrivljivati ljude da su ovde glupi…Zašto nisu Italijani glupi što su imali Musolinija, ili Nemci glupi što su imali Hitlera? Kao sad smo mi najgluplji…

TIP: Možda ne cijenimo dovoljno sebe i svoje?

Čanak: Naravno da ne cenimo. Jer smo vaspitavani od strane svih oko nas kroz viceve o glupim Bosancima i Lalama kojima ‘spretni dođoši jebu žene’. Alo bre…Zašto se oni toliko otimaju da su Srbi. Baš zato što nisu. Iz tih kompleksa se onda jako srbuje. Sad smo mi ispali manje vredni zato što se češće kupamo?

‘Nisu ljudi ovde verni, oni su sujeverni’

TIP: Možda u državama na Balknu ima najviše ‘lažnih vjernika’, šta Vi mislite?

Čanak: Nisu ljudi ovde vernici.

TIP: Allaha mi pa ukrade. Tako mi Boga, pa prevari…Vjernik je pošten, čestit, uvažava i razumije drugog i drugačijeg, nikome ne želi zlo…

Čanak: Nisu ljudi ovde verni, oni su sujeverni. I onda pošto su sujeverni, kao jebiga ne verujem ja baš u Boga, ali ako nešto postoji da se ja ipak tu nešto zapljunem. Da sam i ja bio tu. Okačim krst o retrovizor, a nema veze šta i kako radim dalje.  

TIP: Ne ‘mirišete’ se baš sa vjerskim zajedndicama?

Čanak: Vera podrazumeva nepreispitivanje. Ja lično možda i jesam vernik. Ali ja s Bogom imam moj odnos. Ja to zovem ‘viši princip’.

TIP: Kako bez posrednika?

Čanak: To je isto kao i sa mobilnim telefonima. Ako je plaćam račun onda ja i biram provajdera.

TIP: Po tom principu bi vjerske zajednice (firme) bankrotirale?

Čanak: Slažem se…E pa ja u tom svetlu ne bih da sarađujem s njima. Oni su podelili tržište i kontrolišu cene. Antimonopolski zakoni postoje u ekonomskim tržištima, a kod verskih zajednica? Odvojenost države od crkve omogućava slobodu veroispovesti. Sloboda veroispovesti podrazumeva  i slobodu od veroispovesti. U stvari mi imamo teokratiju koja je samo diverzifikovama u tri OUR-a što bi rekli starim jezikom. Imamo tri firme koje obnašaju sve poslove i radne zadatke ispiranja mozga. Svi ostali koji probaju da ne učestvuju u tome se proglase neprijatejima. Veruj ti brate u šta god hoćeš, ali tvoja verska osećanja mene ne obavezuju. I obratno. To je interesna organizacija koj bi da živi od toga da me pljačkaju.  

Politička eskalacija u BiH?

Delegacija Europske unije u Bosni i Hercegovini osudila je planove vlasti Republike Srpske da uvedu rezervni sastav entitetske policije uz poruku kako bi umjesto toga valjalo jačati postojeće sigurnosne agencije u državi koje se suočavaju s hroničnim nedostatkom kadram piše Hina.

Dan nakon što je parlament RS glasovima vladajuće većine koju kontrolira Milorad Dodik po hitnom postupku usvojio prijedlog izmjena zakona o unutarnjim poslovima kojim se uspostavlja rezervni sastav policije uz obrazloženje da je to nužno radi očuvanje javnog reda i mira te suočavanje s kriznim situacijama, uslijedile su brojne osude uključujući tvrdnje opozicije kako Dodik na taj način sebi stvara “pretorijansku gardu” koja bi mu trebala pomoći da ostane na vlasti.

Dodikov ministar: Nosit će oružje samo kad je nužno

Jačanje policijskih struktura u RS planirano je u jeku političke krize koja mjesecima potresa BiH i kada se entitetska policija otvoreno suprotstavlja državnim policijskim agencijama koje su dobile zadaću privesti Dodika zbog neodazivanja pozivima na saslušanje, piše Hina.

Ministar unutarnjih poslova RS Siniša Karan taj je prijedlog branio tvrdnjama kako entitetskom MUP-u koji ima 5500 policajaca nedostaje njih oko hiljadu pa je dovedena u pitanje sposobnost reagiranja u “nepredvidivim situacijama”.

Tvrdio je da će rezervni policijski sastav brojati najviše do 20 posto od ukupnog broja djelatnih policajaca  kao i da će oni nositi oružje samo kada je to nužno.

FBiH će odgovoriti recipročno

Predsjednik vlade Federacije BiH Nermin Nikšić opisao je taj plan kao krajnje opasan i provokativan postupak koji predstavlja prijetnju miru.

“Takvi jednostrani potezi produbljuju podjele, bude strahove i stvaraju klimu nepovjerenja koja nas sve može odvesti u ozbiljnu krizu”, izjavio je Nikšić dok je ministar unutarnjih poslova Federacije Ramo Isak najavio odgovor istom mjerom.

“Federacija BiH će odgovoriti recipročno, dakle formiranjem rezervnog sastava policije u Federaciji BiH, najavio je Isak koji tvrdi kako Dodik sumnja u lojalnost djelatnih policajaca pa sada pokušava u te strukture uvesti one koji uživaju njegovo osobno povjerenje.

EU: Ovo je nepotrebno i vodi ka eskalaciji

Iz delegacije EU u BiH reagirali su izjavom u kojom su izrazili žaljenje zbog odluke parlamenta RS istaknuvši kako je to nepotreban i kontraproduktivan potez koji povećava rizik od produbljivanja podjela u BiH.

Podsjetili su kako je veliki broj radnih mjesta u policijskim tijelima u BiH upražnjen pa stoga pozivaju tijela vlasti da pronađu sistemsko rješenje za taj problem na način koji će osigurati dugoročnu održivost u cilju učinkovite borbe protiv kriminala i korupcije.

To smatraju posebice važnim nakon odluke Europskog vijeća iz marta 2024. godine o otvaranju pristupnih pregovora s BiH jer se sada od svih političkih aktera u toj zemlji očekuje da svoje napore usmjere na reforme potrebne za napredak na europskom putu.

Osudama najava uspostave rezervnog sastava policije u RS pridružilo se i veleposlanstvo Velike Britanije u BiH. navodi Hina.

“Odluka o formiranju rezervnih snaga policije RS je nepotrebna i vodi ka eskalaciji. Bilo bi bolje uložiti napore u postojeće policijske snage. Velika Britanija i naši međunarodni partneri pozivaju da se preispita ova odluka”, izjavio je britanski veleposlanik Julian Reilly. 

(TIP/Autor: Adis Jašarević)