Nedovoljno uglja za neefikasne termoelektrane, kojima ističe rok trajanja. Nedovoljno ulaganja u izgradnju novih elektrana.

To su, u najkraćim crtama, razlozi zbog kojih je Bosna i Hercegovina postala ovisna o uvoznoj električnoj energiji, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) energetski ekspert Almir Muhamedbegović.

Proizvodnja struje u BiH je od 2021. do 2024. godine godine pala za 15 posto, pa je više nema dovoljno ni za vlastito tržište, zbog čega je uvoz postao neizbježna opcija.

Prošle godine je u BiH uvezeno 120 posto više struje nego godinu ranije, a uvoz je 2024. godine dostigao najveću vrijednost u posljednjih šest godina, pokazuju podaci Državne regulatorne komisije za električnu energiju (DERK).

Rast uvoza se potpuno “oteo” kontroli u prvom kvartalu ove godine, kada je u BiH uvezeno više električne energije nego u prvim kvartalima pet prethodnih godina zbirno.

Energetska kriza u javnim, ali ne i u privatnim kompanijama

“Dugogodišnje sumnjivo poslovanje tri javne elektroprivrede je dovelo do toga da Bosna i Hercegovina danas ne proizvodi dovoljno uglja za termoelektrane, koje su ionako na izdisaju”, kaže Muhamedbegović.

Istovremeno, dodaje on, BiH nije izgradila dovoljno novih elektrana bilo koje vrste, kako bi nadomjestila manjak enektrične energije.

Ističe da je proteklih decenija BiH proizvodila mnogo više struje nego što je trošila, ali da ni tada profit od izvoza viškova nisu ubirale javne elektroprivrede, već desetak posredničkih firmi nakupaca.

Ugovore o prodaji viškova struje nakupcima, dodaje on, domaće elektroprivrede još uvijek kriju kao strogu poslovnu tajnu.

Objašnjava da je “EFT”, jedna od posredničkih firmi koje su trgovale viškovima struje, danas najveći privatni proizvođač.

Skoro 20 posto struje, proizvedene u BiH, dolazi iz prve privatne termoelektrane koju je ova kompanija izgradila u Stanarima 2016. godine. Prošle godine je ista firma u rad pustila i svoju Hidroelektranu Ulog na Neretvi.

Ostalih 80 posto struje u Bosni i Hercegovini proizvela su tri javna preduzeća. Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (EPBiH) je proizvela 37 posto, Elektroprivreda Republike Srpske (EPRS) 32 posto, uglavnom, iz termoelektrana.

Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne (EPHZHB) je proizvela 11 posto, uglavnom iz hidroelektrana.

Manjak uglja za termoelektrane u Federaciji BiH

Amer Jerlagić, bivši direktor EPBiH, kaže za RSE da se vlasti Federacije Bosne i Hercegovine prelako i neodgovorno odrekle uglja i brige o rudarima i rudnicima.

Oko 60 posto struje u BiH proizvede se u termoelektranama na ugalj, ali je proizvodnja uglja drastično opala.

Proizvodnja u sedam rudnika u vlasništvu Elektroprivrede BiH prepolovljena je između 2018. i 2023. godine, dok je njihovo poslovanje obilježeno optužbama za korupciju, štrajkovima, te gubicima u poslovanju koji su premašili 469 miliona eura.

“Kad nemate dovoljno uglja, nemate ni struju iz termoelektrana. Mi nemamo rješenje da jednostavno nadomjestimo ugalj, koji nam može dati struju i kada nema sunca, i kada nema vjetra, i kada nema kiše”, kaže on.

Jerlagić smatra da se Bosna i Hercegovina treba ugledati na Poljsku i Rumuniju, koje su veliki proizvođači struje iz uglja, iako su članice Evropske unije (EU).

“Dok god bude ugalj korišten u tim zemljama EU, ne vidim razloga zašto u maloj Bosni i Hercegovini ne bismo i mi koristili ugalj, naravno uz odsumporavanje i poštovanje svih ekoloških normi koje moderne termoelektrane moraju poštovati”, kaže on.

Ured za reviziju Federacije BiH godinama upozorava da uprave rudnika unajmljuju rudare i mehanizaciju od privatnih kompanija za desetine miliona maraka godišnje, iako imaju vlastite radnike i mašine.

Sindikati rudara godinama upozoravaju da je Elektroprivreda BiH lošim i sumnjivim poslovanjem devastirala vlastite rudnike, a danas kupuje ugalj od privatnih rudnika.

EPBiH je 2022. godine kupila skoro milion tona uglja od dva privatna rudnika, plaćajući 77 eura po toni, dok je iste godine vlastitim rudnicima plaćala 37 eura po toni, pokazuju podaci federalnih revizora.

Šta kažu vlasti Federacije BiH?

Zbog nedostatka uglja i zastarjelih termoelektrana, proizvodnja struje u Federaciji Bosne i Hercegovine je smanjena za skoro četvrtinu u posljednje četiri godine. Iz Vlade Federacije BiH poručuje da je “problem eskalirao” i da je nužna “što hitnija sanacija energetskog sektora”.

“Više nemamo pravo na improvizaciju”, izjavio je federalni ministar energije, rudarstva i industrije Vedran Lakić, 28. aprila za novinsku agenciju FENA.

“Prvi put nakon 30 godina vlada je održala tematsku sjednicu posvećenu energetici, što je znak da stvari nećemo ignorisati”, izjavio je tom prilikom premijer Vlade Federacije BiH, Nermin Nikšić, i dodao da vlada “ima plan i traži međunarodnu podršku da ga provede”, ne otkrivajući detalje plana.

Vlada Federacije BiH je, istovremeno, odbila zahtjev RSE da dostavi kopiju dokumenta pod nazivom “Informaciju o stanju u Energetskom sektoru Federacije BiH”, koju je usvojila na sjednici 13. marta ove godine.

Iz Elektroprivrede BiH nisu komentarisali eksplozivan rast uvoza u prvom kvartalu ove godine, napominjući da je direktor ove kompanije Sanel Buljubašić, više puta komentarisao aktuelno stanje u ovom sektoru.

Na stranici kompanije je Buljubašićeva izjava od 18. marta, u kojoj za stanje krivi rudnike u vlasništvu ovog preduzeća, jer ne isporučuju ugovorene količine uglja, te nedovoljno kiše, što je smanjilo proizvodnju i u hidrocentralama.

Uz to, Buljubašić krivi i domaćinstva koji kupuju toplotne pumpe za grijanje domova, što povećava potrošnju električne energije.

Međutim, ukupna potrošnja električne energije u BiH je 2024. godine bila skoro pet posto manja nego 2015. godine, pokazuju podaci DERK-a.

Manjak uglja i u Republici Srpskoj, ali samo u javnim termoelektranama

Elektroprivreda Republike Srpske je početkom ove godine počela isporučivati trećinu električne energije iz termoelektrane Ugljevik za slovenačku elektroprivredu, što je dodatno stvorilo potrebu za uvozom, kaže za RSE, Ivan Koprivica, izvršni direktor za tehničke poslove u ovom preduzeću.

Objašnjava da je slovenačka kompanija učestvovala u izgradnji termoelektrane Ugljevik, za vrijeme bivše Jugoslavije, te je do rata 1990-tih godina preuzimala trećinu energije iz ove termoelektrane.

“U ratu je prekinuta ta isporuka, i oni su kasnije tražili svoj dio, što je i dosuđeno arbitražom, koju mi moramo poštovati. I krenulo je to ove godine”, objašnjava Koprivica.

Dodaje da je ova termoelektrana krajem prošle godine ostala bez uglja.

Naime, Vlada Republike Srpske je 2013. godine dodijelila koncesiju za eksploataciju uglja u Ugljeviku companiji “Comsar Energy Republika Srpska” u vlasništvu ruskog oligarha Rašida Serdarova, koji je najavio izgradnju novog bloka termoelektrane “Ugljevik 3”.

Nova termoelektrana nikad nije izgrađena, a Vlada RS-a je pokrenula proces otkupa Serdarove firme za još neobjavljen iznos.

Ova koncesija je uzrokovala nestašicu uglja koja je novembru i decembru prošle godine zaustavila rad Termoelektrane u Ugljeviku na više od deset dana.

“Tu se mora uzeti u obzir, naravno, i starost samih termoelektrana, termoelektrane Gacko i termoelektrane Ugljevik, koje su odradile taj neki svoj projektovani životni vijek od 200.000 sati. Nužna su ozbiljna ulaganja u te elektrane da bi one nastavile raditi”, kaže Koprivica.

Rješenje je, dodaje on, graditi nove proizvodne kapacitete, te očekuje da će tokom 2027. i 2028. godine biti pušten u pogon hidroelektrane “Dabar” i “Bistrica”, što će sigurno doprinijeti da EPRS ozeleni i ojača svoj energetski portfolij.

Problema sa ugljem nije imao “EFT”, jer je ova privatna kompanija izgradila termoelektranu u Stanarima na ležištu uglja, za čiju eksploataciju je prethodno dobila koncesiju vlasti RS-a.

Od ove kompanije je ugalj posljednjih godina kupovala i Elektroprivreda Bosne i Hercegovine.

Bosna i Hercegovina ima 14 aktivnih rudnika uglja. Deset u javnom, a četiri u privatnom vlasništvu. Od tog broja, njih osam su u vlasništvu entiteta Federacija BiH i njenog javnog preduzeća Elektroprivrede BiH. Dva su u vlasništvu Elektroprivrede drugog entiteta, Republike Srpske.

Više od 95 posto godišnje proizvodnje uglja u BiH se iskoristi kao gorivo za proizvodnju struje u pet termoelektrana- Tuzli, Ugljeviku, Stanarima, Kaknju i Gacku.

(TIP/Izvor: slobodnaevropa.org/Autor: Ermin zatega/Foto: Ilustracija/EP BiH)