Bosna i Hercegovina se unazad nekoliko godina suočava sa nedostatkom radne snage zbog čega BiH godišnje izda na hiljade radnih dozvola za strane radnike. 

Domaći poslodavci ne mogu da budu konkurentni sa poslodavcima u Evropskoj uniji sa platama, ali postoje polja na kojima bi mogli djelovati kako bi bar pokušali spriječiti ili smanjiti odliv radne snage iz Bosne i Hercegovine. 

Jedno od tih polja je i broj slobodnih dana ili način njihovog korištenja. Poslodavci poput međunarodnih organizacija ili privatnih kompanija koje zapošljavaju visokokvalifikovani kadar radnicima uz sve benefite garantovane zakonom daju 10 ili više dodatnih slobodnih dana. 

Neki poslodavci to zovu “sic leave” (odsustvo do dva dana zbog bolesti bez medicinskog nalaza) ili personal leave (odsustvo zbog ličnih prilika). Korištenje ovih dana mora se najaviti poslodavcu, a koliko ranije zavisi od internih pravila. 

Maida Zagorac iz Sarajeva posljednih godinu radi u firmi u kojoj, pored redovnog godišnjeg odmora, ima plaćeno i dodatnih 12 radnih dana za odsustvo s posla. 

“U organizaciji u kojoj sam zaposlena posvećuje se posebna pažnja dobrobiti članova i članica tima. Pored svih radnih prava i odsustava koja nam zakonski pripadaju, našim internim aktima je uređeno da imamo dodane dane za personalno odsustvo (pored prava na godišnji odmor i odsustvo tokom praznika) i dodatne dane za odsustvo u slučaju bolesti (naravno, svakako imamo pravo na bolovanje u skladu sa zakonom)”, priča Zagorac za Buku. 

Osim toga, dodaje, svi uposlenici imaju  dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje im omogućava da se pobrinu za segmente zdravlja koje bi inače, u žurbi današnjeg života, zanemarili. 

“Ovi benefiti mnogo znače za cijeli tim i otvaraju mogućnost da adekvatnije napravimo balans između privatnog i poslovnog života, uzmemo odmak kad nam je potreban, a u timu jača svijest o tome da je bitno da mi, kao najvredniji kapacitet organizacije budemo dobro i budemo zadovoljni, što dovodi i do boljih rezultata rada i odnosa u timu”, govori Zagorac. 

Pojašnjava da se šest dana odnosi na odsustvo iz ličnih razloga, a šest dana zbog bolesti, bez potrebe za ljekarskim nalazom. Tokom tih dana ne otvara bolovanje i ne dobija umanjenje plate. 

“Možemo ih koristiti kad se ne osjećamo najbolje, kad imamo jače simptome menstruacije i tome slično”, kaže Zagorac. 

Poslodavci: Radnicima treba omogućiti slobodne dane za privatne obaveze

Suad Ećo, član Upravnog odbora Udruženja poslodavaca FBiH, direktor kantonalne organizacije Udruženja i direktor kompanije Inside by Ećo za Buku kaže da bi ovakav model dodatnih plaćenih dana mogao da zaživi i u BiH. 

“Pogotovo što često imamo situaciju da određeni uposlenici zloupotrebljavaju bolovanje ukoliko imaju imaju potrebe za nekim privatnim obavezama. Pa to traje znatno duže nego pet ili 10 dana, tako da mislim da je jako bitno da se izgradi taj sistem povjerenja i lojanosti između poslodavca i uposlenika”, kaže Ećo za Buku. 

To povjerenje bi se, smatra, moglo graditi i na način da poslodavac ukoliko ima mogućnosti svom uposleniku dodijeli slobodne dane za privatne obaveze. 

“Ukoliko proizvodni i poslovni procesi to dozvoljavaju i ukoliko ima alternativna zamjena za tog uposlenika. Sve to treba raditi s ciljem da se poveća produktivnost, zadovoljstvo i motivacija radnika”, navodi Ećo. 

“Pored svih godišnjih odmora, bolovanja, zakonskih prava treba razmisliti da se radnicima daju i ti dodatni dani, ukoliko će oni radnike učiniti zadovoljnijim”, dodaje Ećo. 

Vjeruje da bi se to u praksi moglo lako i brzo sprovesti. 

Psihologinja: Radnici koji imaju pravo na “personal leave” 

Radnici koji rade u firmama u kojima imaju dodatne slobodne dane imaju veći stepen motivacije i produktivniji su u radu, kaže to u razgovoru za Buku psihologinja Slađana Đaković. 

Pojašnjava da je prirodno da radnik gubi motivaciju za rad kada često radi prekovremeno, ili slobodnim danima, ili ne može da dobije dan kada mu je potrebno, ili mu se taj dan ako ga dobije odbija od godišnjeg odmora. 

“Stepen frustracije i nezadovoljstvom poslom u tom slučaju raste i produktivnost se smanjuje, a vrlo često dolazi i do sagorjevanja. Zbog čega veći broj sati i dana vrlo često da manji i lošiji rezultat rada. Ovakav način upravljanja ljudskim resursima u firmama stvara kod radnika pozitivan osjećaj zadovoljstva svojim poslom i samim tim se povećava stepen motivacije za rad, usljed čega su produktivniji. Praksa je pokazala da firme koje posluju na ovakav način imaju bolje rezultate rada”, kaže Đaković. 

Govori da je to primjer pozitivnih uslova rada, a da su uslovi rada koje poslodavac obezbijedi važniji od materijalne naknade za produktivnost radika, jer šta kada radnik shvati da mu posao donosi određene materijalne resurse, ali mu narušava zdravlje, crpi energiju, osjećaj zadovoljstva, kada shvati da gubi socijalno-emocionalni život itd. 

“Veliki broj vaših čitalaca se osjećalo, ili osjeća ovako zbog posla. Ali, da bi firme mogle ovo pravilno da implementiraju potrebni su menadžeri koji imaju znanje iz određenih oblasti upravljanja ljudskim resursima. Firme koje ovo primjenjuju imaju bolji rezultat rada, a radnici su zadovoljniji, pa vi sami zaključite da ste poslodavac da li biste ovo implementirali u firmu? A, isto tako i da ste radnik”, smatra Đaković. 

Pojedine države poput Australije zakonom su uvele 10 dana za “sic leave” i to za njegu bolesnih članova porodice. Dok se poslodavci bore sa nedostatkom radne snage možda bi trebalo da razmisle o promjeni radnih uslova kojima bi uposlenike zadržavali u svojim firmama. 

(TIP/Izvor: Buka/Autor: Slađan Tomić/Foto: Ilustracija)