Kako je Srbiju pogodilo ratno dizanje cijena najma stanova
U Beogradu je praktično nemoguće naći bilo kakav stan za najam ispod 500 eura mjesečno; garsonjere u dobrom kraju grada iznajmljuju se za 700, pa i do 1.000 eura.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu, Rusiju je napustilo najmanje 150.000 vrhunskih stručnjaka – pre svega iz oblasti IT-a i informatike, te digitalnih usluga, finansija, kao i veliki broj naučnika iz različitih oblasti.
Još najmanje pola miliona ljudi svih struka je pobeglo u okolne zemlje, pa je tako Turska dobila najmanje 100.000 privremenih stanovnika. Zbog porodičnih veza, još iz vremena Sovjetskog saveza, veliki broj mladih je svoje utočište našlo i u Uzbekistanu, Poljskoj, Češkoj, Letoniji, Nemačkoj, ali i Srbiji.
Od početka agresije, koju Vladimir Putin i dalje naziva „specijalnom vojnom operacijom“, iako je već mesecima jasno da je u pitanju klasičan primer prisvajanja teritorija suverene države, građani Rusije su zemlju napuštali u nekoliko velikih talasa. Ujedinjene nacije navode da je samo do sredine marta iz Rusije otišlo više od 300.000 ljudi, a do kraja avgusta ove godine još 250.000. Procene su da je samo u oktobru Rusiju do sada napustilo više od 90.000 građana. Ukupne brojke se kreću između 0,9 i 1,3 miliona, a pravu brojku ne zna niko, pre svega jer Kremlj negira bilo kakav masovni egzodus, te aktivno smanjuje brojke.
Od početka agresije, u Rusiji je na snazi i Zakon o stranoj obaveštajnoj aktivnosti – bilo kakvo izveštavanje o stanju u zemlji i toku rata na negativan način se smatra „stranom špijunskom aktivnošću“.
Mobilizacija proizvela novi egzodus
Nakon Putinove objave opšte mobilizacije pre mesec dana, počeo je i „treći talas“ emigracije ruskih državljana. Za samo sedam dana od početka mobilizacije, u susedni Kazahstan je prešlo više od 88.000 ljudi. Samo 28. septembra je u Finsku ušlo više od 8.000 Rusa. U isto vreme, na svim graničnim prelazima su se nizale kilometarske kolone, naročito prema Poljskoj, Gruziji i drugim zemljama centralne Azije. Na granici prema Kazahstanu je zabeležena kolona napuštenih automobila duža od 30 kilometara. Oni bogatiji (i sa vezama u političkom vrhu Rusije, ili čak samom Kremlju) su još u avgustu otišli u Ujedinjene Arapske Emirate, Tursku ili Nemačku. U Monaku je u toku leta zabeležen veliki priliv luksuznih automobila, nekih vrednih i više od milion eura, sa tablicama Ukrajine i Rusije. Većina super-jahti i oligarha, i onih „običnih“ ruskih biznismena su još od maja usidrene u Dubaiju, Abu Dhabiju i delimično u Monte Carlu i Monaku.
Po zvaničnim prijavama boravka, na prvom mestu je Turska, sa gotovo 120.000 ruskih emigranata, a slede Kazahstan, Finska, Uzbekistan, Grčka, Bugarska i Srbija. Mnoge zemlje Evropske unije, poput Češke i Letonije, odavno su zabranile izdavanje viza za ulazak ruskim državljanima. Turska je delimično ukinula ovakve vize i dozvolila onima koji dolaze iz Rusije boravak do dva meseca bez papira. Nemačka je, sa druge strane, javno ponudila azil brojnim ruskim opozicionim političarima, naučnicima i umetnicima.
Previsoke cijene najma
Još sredinom marta počeo je masovni transfer ruskih i ukrajinskih IT kompanija, softverskih timova i e-commerce kompanija u Srbiju. Suočene sa drakonskim sankcijama kako Sjedinjenih Američkih Država, tako i Evropske unije, te novim zakonima u Rusiji o radu i funkcionisanju tehnoloških kompanija, mnoge od njih su svoj novi poslovni dom našle prvenstveno u Beogradu, ali i mnogim drugim velikim gradovima, poput Novog Sada, Kragujevca i Niša.
Programer Milan Stamenković kaže da je ovo svakako dobro za domaću IT industriju, ali i da negativno utiče na druge finansijske segmente.
„Procenjuje se da je najmanje 450 kompanija prešlo iz ‘ratnog područja’ u Srbiju. Neki kažu i da je brojka daleko viša. To može biti od izuzetnog značaja za domaći IT sektor, budući da su neki od stručnjaka radili u velikim ruskim gigantima, poput kompoanija Yandex, VKontakte i Kaspersky“.
Sa druge strane, dodaje, trenutno je u Beogradu praktično nemoguće naći bilo kakav stan za najam ispod 500 eura mesečno. Čak se i male garsonjere u dobrom kraju Beograda bez problema iznajmljuju za 700, pa i čitavih 1.000 eura mesečno.
„To stvara ogromne probleme studentima iz unutrašnjosti Srbije – mnogi su odlučili i da dolaze samo na ispite, jer jednostavno me mogu više priuštiti kiriju u glavnom gradu Srbije“, navodi Stamenković.
Veliki broj programera u Beogradu
Jedan od razloga dolaska ukrajinskih IT kompanija u Srbiju je i taj što je veliki broj tamošnjih stručnjaka iz ove oblasti sada na prvoj liniji odbrane od ruske agresije, a laptopove su zamenili oružjem. Pojedini izvori u Beogradu, dobro upoznati sa situacijom, tvrde da trenutno u ovom gradu radi „najmanje 30.000 ruskih i ukrajinskih programera“. To je postalo očigledno čak i običnim građanima: kafići i restorani u prestonici su prepuni mladih ljudi koji govore ruski, ali i engleski – i to veoma dobro.
U Agenciji za privredne registre (APR) u Beogradu gotovo da ne prođe dan kada se ne čuje ruski jezik od nekog od klijenata. Slično je i u bankama, a gotovo svi „IT emigranti“ se odlučuju na poslovanje putem usluga elektronskog bankarstva. Uz ovo, domaći stručni sajtovi iz oblasti IT-a su prepuni oglasa za sve vrste pozicija – programere, administratore mreža, pa sve do web i grafičkih dizajnera.
Sve češće se dešava i da iskusni programeri iz domaćih IT kompanija prelaze u novoosnovane, a sve češće i kao suvlasnici ili poslovni partneri. Najnovije brojke od početka oktobra navode cifru od čak 1.300 novih IT kompanija otvorenih samo u poslednjih nekoliko meseci. Pojedine su registrovane i kao „ćerke firme“ već etabliranih IT kompanija sa Kipra, Malte i iz Izraela.
Zanimljivo je i da je u 318 novoregistrovanih privrednih subjekata i kompanija, kao odgovorna lica navedeno istih 98 pojedinaca, mahom ruskih državljana.
Trgovci nekretninama zadovoljno ’trljaju ruke’
Nesporno je i da tržište nekretnina, pre svega u Beogradu, zadovoljno „trlja ruke“. Procene su da su ukupne cene zakupa i stanova i poslovnog prostora otišle na gore od 35, pa čak i do celih 50 odsto.
Na početku godine, stan od 50-ak kvadrata u Beogradu se iznajmljivao za 300 do 400 eura. Danas je cena zakupa tih istih 50 kvadrata od 500, pa sve do 800 eura. U Novom Sadu i Nišu je takođe došlo do skoka cena zakupa, ali u dosta manjoj meri – od 10 do 20 odsto, što je nekih 100 do 250 eura.
Takođe, prvo se izdaju najskuplje nekretnine. Tako u elitnom naselju Dedinje u Beogradu praktično da više nema stanova i kuća za izdavanje, a iznosi kirija se kreću od 800, pa čak i do 3.000 eura mesečno.
Uz sve ovo, i sama država je podržala dolazak „IT emigracije“ iz Rusije i Ukrajine. Vlada Srbije je pre nekoliko meseci donela uredbu po kojoj se za radna mesta sa iznosom zarade iznad 300.000 dinara ukidaju doprinosi i deo poreza na zarade. Uslov je da je firma novoosnovana, te da zapošljava radnike na poslovima za koje nije lako naći stručnjake na domaćem tržištu.
Sve je na prodaju samo je cijena bitna. Več znamo da su političari k.... samo da se dogovorimo oko cijene.