Svetlana Cenić: Ekonomocid-ubistvo ekonomije u BiH

26.03.2020 08:53
 
Na sceni je ekonomocid. Ubistvo ekonomije. Istorija će pominjati najneadekvatnije ikada mere u kriznoj situaciji jedne nejake, podeljene i nekonkurentne ekonomije.

Svaki dan se zatvaraju firme, radnici otpuštaju, šalju kući na neplaćeno odsustvo ili, u najboljem slučaju, da koriste godišnji, pa da se vidi šta dalje. Vapi se za osnovnim robama za prehranu, niko ne razmišlja da ide proleće i da je vreme sadnje, vozači skapavaju danima na granicama u pokušaju da se uveze neophodno, organizuju se koridori i moljaka okolo za pomoć. Na sve to, vratiće se bar 20.000 ljudi izvana, bez prihoda i bez sigurnosti, takođe.

Ceo svet je već odvojio finansijsku pomoć za privredu i stanovništvo, odgađa se plaćanje obaveza, banke stavljaju moratorij na kredite i stanovništvu (kao u Srbiji) ili je odluka o zabrani prinudne naplate do isteka kriznog perioda (kao u Hrvatskoj). Kod nas?

Agencije za bankarstvo donose odluke da bankama praktično daju na volju kako će od slučaja do slučaja postupati. To mogu i bez odluke, naravno. Čemu farsa?! Do neki dan su redovi bili pred bankama, jer su građani u strahu dizali keš.

Banke su i više nego likvidne

No, banke drže 2,8 milijardi više od propisanih rezervi, odnosno od 5,5 milijardi, koliko ima na računu u Centralnoj banci, 2,7 su obavezne rezerve, a ostalo dobrovoljno banke drže, jer nije bilo domaćih investicija, ljudi u neizvesnosti i blokadama neće da dižu kredite i investiraju. Dakle, banke su i više nego likvidne i nema mesta panici. Zašto agencije, onda, donose ovakve odluke u uslovima kada službenici banke, kao, rade od kuće, a redovi su sa propisanim razmakom ispred šalter-sala? Rad od kuće, kad su banke u pitanju, nije moguć, jer morali bi kupovati posebne kompjutere, pa instalisati poseban software, jer ne može svako upadati u bankarski sistem. Kako su, onda, zamislili da odeljenje za rizik pojedinačno procenjuje, da se zahtevi podnose i ko o njima da administrativno brine?! Putem telefonskih poziva? Zar nije bilo jednostavnije agencijama, a na to imaju pravo po zakonu, da se uvede moratorijum na tri meseca i fizičkim i pravnim licima? Obrazloženjem da čuvaju likvidnost banaka samo su ponovo pojačali strahove i nagnali građane da krenu po keš. Banke mogu, ali ne moraju izaći u susret firmama i građanima, ali su obavezne agencijama?! Recept za dalje širenje straha i ponižavanje građana.

Da naša nesreća bude veća, Vlada Republike Srpske je otvorila račune Fonda solidarnosti za uplatu pomoći za ublažavanje posledica koronavirusa, a Vlada Federacije priča o linearnom smanjivanju plata u administraciji da se pomogne privredi. Jako smešno i jako tragično.

Izlazi se na presice sa pričom o anketama koje se rade (kako i kome?), o paketima mera, koje samo što nisu, a nisu i neće imati kome. Zar nije jednostavnije da vlade garantuju isplatu prosečne plate za firme koje rade i minimalne za one koje ne mogu da rade, plus naknada za nezaposlene, a ta sredstva nađu iz obećane pomoći EU, kao i one najavljane od MMF- a i Svetske banke?

Nesigurnost i neizvjesnost

No, sredstva ne mogu doći, bilo da su grantovi ili krediti, ako se ne usvoji državni budžet, pa prema tome, odgovorni ljudi bi odblokirali rad državnih institucija u ovakva vremena. Neodgovorni i dalje prave krizne štabove i koordinaciona tela, a blokiraju rad državnih institucija, pa i mogućnost donošenja odluke o odgodi plaćanja PDV-a ili plaćanja prilikom naplate faktura, a ne unapred. Kad radi vlast na državnom nivou, može i od svojih kreditora tražiti moratorij da pomogne svojoj privredi.

Zar ne bi bilo bolje, osim prolongiranja uplate poreza na dobit firmama i uplate poreza na prihod građana, da se ne naplaćuju i doprinosi makar tri meseca, jer će se vratiti ako ekonomija kompletno ne padne? Uostalom, je li iko razmišljao kako će penzioneri do svojih penzija, posebno oni koji primaju preko banke? I kako će poštar do svih ostalih?

Zar ne bi bilo logično da se moratorij i na zakupnine stavi, a trenutno ukine bar hiljadu parafiskalnih nameta?! Naravno, plate javnom sektoru se ne mogu smanjivati linearno. Nije isto hiljadu i pet hiljada maraka, a ako privrede ne bude, neće imati ni minimalac.

Nesigurnost i neizvesnost su najpogubniji i po ljude i po ekonomiju! Još je veća kontrakcija privrede ako ne zna šta je čeka. Ako vlade sad ne garantuju sigurnost, sledi dalje otpuštanje do potpune propasti.

Neka nauče nešto pod hitno o tome šta je agregatna ponuda i agregatna tražnja. Neka pod hitno shvate značaj obrazovanja, istraživanja i razvoja i domaće proizvodnje. U protivnom, bojim se da će umesto paketa mera, biti paketi humanitarne pomoći za celu državu.

(TIP/Izvor: Oslobođenje/Autorica: Svetlana Cenić)

[Otvori sve članke iz ove rubrike]

Najnovije iz rubrike!

Morate biti prijavljeni kako bi mogli komentarisati Prijava

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne stavove Tip.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo na provedbu cenzure ili potpuno brisanje komentara bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara, naš portal nije dužan pravovremeno obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.
Čitatelji registrovani u sistemu za komentare prethodne platforme mogu se registrovati ili prijaviti putem DISQUS, Facebook, Twitter ili Google+ korisničkih računa, koristeći novi, gore predstavljeni obrazac.