Prizivamo strane, a ne stimulišemo ni domaće investitore

16.08.2019 10:52
 

Dok region snažno grabi naprijed, priliv direktnih stranih investicija u BiH stagnira, za šta, stručnjaci upozoravaju, postoji niz razloga, a osim stranih, neophodno je motivisati i domaće investitore.

“Stalno govorimo o stranim investicijama, ali jako je važno da motivišemo i stvaramo uslove i za domaće investicije. Mnogo je onog što bi se moglo uraditi i na prilivu domaćih i stranih investicija”, istakao je Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore RS.

Kako kaže, potencijalni strani investitori kada se raspituju o mogućnostima ulaganja ispituju svjetske liste, na kojima BiH ne stoji dobro. Iako RS, ističe on, kada je u pitanju registracija preduzeća, izdavanje građevinskih dozvola i slično pravi određene pomake, jako je važno raditi na promotivnim aktivnostima naših prirodnih potencijala.

Kada govorimo o razlozima zašto investitori ne biraju BiH, dodaje Blagojević, u pitanju su poslovno okruženje i politička nestabilnost, a, ističe, ne možemo se pohvaliti ni efikasnim radom javne uprave.

“Za investicije je potreban prepoznatljiv i siguran sistem i stabilna poreska politika. Ozbiljan investitor gleda nekoliko godina unaprijed i želi tačno da zna kolika su mu opterećenja i koliko treba da izdvoji po različitim osnovama”, pojasnio je Blagojević te dodao da se ne možemo pohvaliti ni stabilnom poreskom politikom jer se ona često mijenja i dobijamo nove namete, prvenstveno parafiskalne.

Upozorio je da je veoma važno obratiti pažnju ko su ulagači jer se dešavalo da neki od njih nakon izvlačenja koristi napuste region.

“Kada govorimo o sektorima za ulaganje, bilo bi dobro da se ulaže u nove tehnologije i razvojne projekte”, zaključio je Blagojević.

Admir Čavalić, ekonomski analitičar iz Tuzle, kazao je da podatak o neznatnom rastu investicija u BiH u 2018. u odnosu na 2017. godinu, koji je nedavno objavila Centralna banka BiH, ne iznenađuje.

“Od 2007. nismo imali značajniji priliv direktnih stranih ulaganja. Jedan od razloga je što BiH predstavlja relativno malo tržište, odnosno mali je broj stanovnika i oni imaju nisku kupovnu moć”, istakao je on.

Tu su, kako navodi, i problemi korupcije te brojne barijere koje se ogledaju u indeksima konkurentnosti, ekonomskih sloboda i slično.

“Za razliku od Hrvatske, Makedonije, Crne Gore…, ne dozvoljavaju nam da iskoristimo naše komparativne mogućnosti u smislu jeftinije radne snage u odnosu na EU”, izjavio je Čavalić.

Istakao je da od 1995. godine BiH nikad nije bila tzv. razvijajuće tržište koje može svojom dinamikom velikim stopama povrata vratiti uloženo, a smatra i da u budućnosti neće biti interesantna stranim direktnim investitorima.

Igor Gavran, ekonomski analitičar, smatra da su podaci o bilo kakvom rastu i ukupnoj vrijednosti ulaganja vrlo upitni.

“U odnosu na regiju, izuzimajući Crnu Goru u kojoj su ulaganja takođe uglavnom neproduktivna, ne samo obim i stopa rasta, već i struktura ulaganja je u BiH tradicionalno nepovoljna i najkvalitetnije se često odnose na reinvestiranje i dodatna ulaganja ranijih ulagača”, objasnio je Gavran te dodao da je razlog zašto priliv stranih ulaganja u BiH nije bio veći isti kao i ranije: hronično nepovoljno i izrazito destimulativno poslovno okruženje.

Pri tome, kako kaže, ne misli “samo” na poreska i druga opterećenja, neefikasnu administraciju, korupciju i ostale elemente direktno vezane za poslovanje, već i na ukupno stanje društva i beskonačni besmisao političkih struktura.

Kako savjetuje, ono što bi se moglo uraditi kako bi se pospješile strane investicije jeste uklanjanje navedenih prepreka, odnosno aktuelno poslovno okruženje bi moralo biti povoljnije za domaću privredu, jer bi se time istovremeno učinilo i atraktivnijim za strane ulagače.

Region zapadnog Balkana zabilježio je u 2018. godini rast stranih direktnih investicija od 33 odsto, na 7,4 milijarde dolara. Srbija se nalazi na prvom mjestu u svijetu po direktnim stranim ulaganjima sa 107 greenfield projekata, dok je BiH sa 17 takvih projekata zauzela 15. mjesto.

Direktne strane investicije u BiH u posljednjih 15 godina

  • 2004 – 805,2 miliona KM
  • 2005 – 552,3 miliona KM
  • 2006 – 864,8 miliona KM
  • 2007 – 2,60 milijardi KM
  • 2008 – 1,34 milijarde KM
  • 2009 – 351,9 miliona KM
  • 2010 – 599,7 miliona KM
  • 2011 – 698,6 miliona KM
  • 2012 – 601,1 milion KM
  • 2013 – 407,1 milion KM
  • 2014 – 811,1 milion KM
  • 2015. – 636,9 miliona KM
  • 2016. – 618,4 miliona KM
  • 2017. – 780,6 miliona KM
  • 2018. – 783,4 miliona KM

(TIP/Izvor: NN)

[Otvori sve članke iz ove rubrike]

Najnovije iz rubrike!

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne stavove Tip.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo na provedbu cenzure ili potpuno brisanje komentara bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara, naš portal nije dužan pravovremeno obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.
Čitatelji registrovani u sistemu za komentare prethodne platforme mogu se registrovati ili prijaviti putem DISQUS, Facebook, Twitter ili Google+ korisničkih računa, koristeći novi, gore predstavljeni obrazac.