Intervju/Žarko Papić: Nakon izbora sledi novi val iseljavanja iz BiH

12.10.2018 08:43
kuzjufr
 

Direktor Inicijative za bolju i humaniju inkluziju i politički analitičar Žarko Papić navodi kako je razočaran rezultatima izbora koji su dijelom neregularni, a dijelom izraz volje građana koji su tek deklarativno protiv lošeg stanja u zemlji. Za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da milion onih koji partijama koje su bile, a i opet će na vlast, duguju zahvalnost za radna mjesta, namještene tendere ili druge usluge, obezbijedilo im je vladavinu koja ide na ruku politici iseljavanja.

Jesu li izborni rezultati bili očekivani i da li je ovo zaista odraz volje građana BiH, uprkos onome što slušamo proteklih godina?

Papić: Moram reći da sam razočaran rezultatom izbora iz čega slijedi da sam očekivao nešto bolju situaciju. Prvi deo i možda manji problem je očigledno velika neregularnost u čitavom izbornom procesu u kome se CIK ponaša potpuno amaterski i prosto ne želi videti ono što se može iz aviona videti.

Veliki je broj nevažećih listića i interesantno je da ih je nešto veći broj u FBiH nego u RS, govorim u procentima, ali gde god su razlike između kandidata relativno male, broj nevažećih glasačkih listića bi mogao promeniti rezultat. Ali, to je jedan deo problema. Puno je veći deo problema narod. Očigledno su građani BiH na neki način duple ličnosti. Vi kada razgovarate s ljudima na ulici, u kafani u taksiju oni će biti veoma kritični prema postojećoj, sada već ponovno izabranoj vlasti i valjda se smatra politički korektnim da se kritikuje vlast. Međutim, kada se izađe na izbore, onda se glasa za tu istu vlast. Treći je razlog mala statistička analiza: u javnom sektoru u BiH zaposleno je 200 hiljada ljudi što je 25 posto ukupno zaposlenih. Tome dodajte 50 hiljada ljudi u javnim kompanijama. To je 250.000 , a njemu dodajte i veliki broj privatnih kompanija, koje su uvezane putem tendera sa javnim kompanijama, pa čine interesnu skupinu. Kada to pomnožite sa četiri, što je broj članova familije, dobićete milion.

Dakle, milion glasova je, čast izuzecima, kupljen unapred. Kupljen je radnim mestom, kupljen je tenderima, partijskim zapošljavanjem. Pokušao sam da napravim analizu na oko 75 posto prebrojanih glasova i pet partija koje su u oba bh entiteta na vlasti više od jednog mandata. SDA i HDZ u Federaciji i SNSD, DNS i SP u RS tih pet partija je osvojilo 822 hiljade glasova, kada se završi prebrojavanje, ta će se brojka primaći milionu, od milion 730 i nešto hiljada glasova. Na 730 hiljada glasova atakuje sto političkih subjekata u izbornom procesu, razbijeni su i naravno da onda, uz napomenu da su Naša stranka i DF i SDP popravili svoj rezultat, vi ne možete dobiti glasačku kritičku masu koja bi savladala ove koji su na vlasti oduvek.

Koliko onda BiH može da se nada napretku sa istom onom vlasti koja nije pokazala neke značajnije rezultate? Sve se vrijeme govori o tome kako reforme ne smiju stati, a čini se da bi jedina reforma koja daje rezultate mogla biti ona koju uvodi Njemačka i njihova kancelarka Aglela Merkel, a o kojoj se čini se najviše govori ovih dana.

Papić: Bojim se da ste u pravu. Govorite o tome da će uslediti novi val iseljavanja iz BiH. Ako gledate društvene mreže, videćete da je ogroman broj komentara na rezultate izbora – pakujmo kofere, ili koliko košta karta u jednom smeru iz Sarajeva i Banjaluke za, na primjer, Nemačku. Dakle, sledi novi val iseljavanja što izaziva mnogo veće posljedice nego što mi želimo da vidimo u stvari.

Postoje neke šanse koje me raduju. Prvo, raduje me stav npr. SDP -a da ni po koju cenu neće koalirati sa SDA i HDZ, makar ostali opozicija. Drugo, postoje neke uslovno rečeno, male šanse da se formira vlast bez SDA, što bi bilo veoma bitno. I na nivou Federacije ako bi se ujedinili u neku programsku, ne matematičku koaliciju SDP, DF, Naša stranka i još neke, moglo bi se početi nešto menjati.

Onog momenta kad izbacite SDA iz vlasti, tog momenta ste ih finansijski užasno pogodili i tada počinje osipanje te partije. I dok je na vlasti bila osipala se, a kad podsečete korene, to bi bila značajna promena. Zašto sam ja toliko protiv SDA i HDZ u Federaciji, a jednako tako i u RS SNSD, pa i SDS? Zato što to nisu političke partije u pravom smislu te reči, već su to interesne grupe, kartelski organizovane. Oni politički izražavaju opljačkani nacionalni oligarhijski kapital. Taj kapital mora biti posredstvom svojih politika na vlasti da bi bio zaštićen u odnosu na sve malverzacije i pljačke koje su izvršili.

S druge strane, mora imati teritoriju na kojoj kontroliše sve tokove novca uključivši i sudstvo i tužilaštvo. To su mafijaške organizacije, teška reč, ali je namerno koristim. E sad, kako to izbeći? Mislim da je puno važnije od ovih tema oko promene Izbornog zakona bilo podići izborni cenzus, jer je tri posto prenisko za našu političku scenu. Drugo, u izbor za članove Predsedništva se mora uvesti drugi krug. Neprirodno je da neko sa malo više od trećine osvojenih glasova ulazi i bude šef države, sada govorim o Džaferoviću, a u svom biračkom telu ima svega trećinu izašlih na glasanje. Kad tome dodate one koji nisu izašli na glasanje, on nema ni 15 posto. Treća stvar, moraju se uvesti vanredni izbori, jer da je vanrednih izbora, ne bi se ni izvršna vlast, pa ni parlamenti ponašali lagodno – šta god da se desi nama teku plate četiri godine.

RSE: Mogu li onda snage koje su promovirale dezintegraciju zemlje, voditi u bilo kakve, pa i evropske integracije?

Papić: Kada je reč o dezintegraciji države, niko nije nevin. U Federaciji se, recimo, s dosta prava dezintegracione tendencije povezuju s retorikom SNSD-a i Dodikom, posebno. Ali faktor dezintegracije države je i insistiranje ‘političkog Sarajeva’, kako se to pežorativno kaže, na seriji poteza koji de facto Republiku Srpsku odbija od Bosne i Hercegovine ili odbija od Sarajeva. Na primer – setite se, prije šest, sedam godina Dodik je prvi put pomenuo referendum, bila je riječ o sudstvu i tužilaštvu na nivou Bosne i Hercegovine. Na to je komesarka za spoljne odnose Evropske komisije, u to vreme bila je baronesa Ashton, došla u Banjaluku i s njim se dogovorila – nema referenduma nego će se ići na strukturni dijalog. I Dodik je to prihvatio. Šest godina u strukturnom dijalogu, koji je trebao da znači neku reformu pravosudnog sistema, ništa se nije desilo sem nekoliko sastanaka koji su bili potpuno bez efekta.

Šta hoću da kažem – bošnjačke oligarhijske političke elite i bošnjačke demokratske snage s druge strane, moraju naći neke načine da sa srpskim partijama, sa partijama sa srpskim predznakom, razgovaraju na bazi dogovora, kompromisa. Jednako važi i za političke elite iz hrvatskog naroda.

Niko neće dobiti sto posto, ali svi će biti zadovoljni ako dobiju, na ovoj stvari 30 posto, na drugoj 70 posto. Zato vam kažem, kada je reč o dezintegraciji – niko nije nevin. Nije nevino ni Sarajevo, mada je retorika druga, ali u toj retorici jednostavno možete vidjeti momente koji vuku na centralizaciju, unitarizaciju. I onda naravno to izaziva otpor kod manjih naroda, u ovom slučaju kod Hrvata i Srba. Setite se istorije raspada Jugoslavije. Što su Slovenci i Hrvati prvi odlučili da odu iz Jugoslavije? Onog momenta kada su se kao većinski narod Srbi počeli da ponašaju pod Miloševićem na način ‘hoćemo centralizovanu’ – tad se to zvalo ‘funkcionalnu državu’, a prvi čovek koji je govorio o izborima, da bude jedan čovek – jedan glas, Milošević, jer Srbi su bili relativna većina i znao je da će oni dobiti.

Kako Vi vidite ulogu susjednih zemalja, s obzirom na rezultate ovih izbora? Imali smo situaciju u predizbornom periodu kada smo jasno čuli šta misle i gdje naginju njihova politička ‘osjećanja’. Hoće li se to zadržati i sada, ili će biti nekih neutralnijih poruka?

Papić: Veoma je teško predviđati stvari. U predizbornom vremenu, pogotovo u finišu predizbornih kampanja mislim da se gore ponašao Zagreb nego Beograd.

Ne zaboravite da je Plenković dva dana pred izbore bio u Mostaru i dao direktnu podršku Čoviću, a iza toga stoji puno ozbiljniji problem – HDZ BiH je podružnica HDZ-a Hrvatske. I tako vam i sede funkcioneri HDZ-a BiH u Saboru Hrvatske. S druge strane, to samo po sebi, metaforički govoreći, ugrožava suverenitet političkog sistema u Bosni i Hercegovini.

Naravno, Beograd je navijao dosta očigledno za Dodika, ali bio je u tome puno umereniji i mislim da je jako pametan gest bio Vučićev da ne dođe tog čuvenog 5. oktobra na otvaranje bolnice u Istočnom Sarajevu, da se jednostavno ne bi doveo u istu ravan kao Plenković. To naravno ne znači da nisu imali svog favorita, koji je, kao što vidimo, dobio.

Istovremeno, da budemo, brate mili, jednom direktni i otvoreni, pa isto tako se masa ovih zapadnih ambasada unapred mešala u izbore, da ne govorim o teorijama zavere, o špijunima, obavještajcima, ovom, onom, nego iz niza stavova vam je politički bilo jasno da i oni imaju svoje favorite. I poslednja, imate misiju OSCE-a, koja izbore proglasi ‘Dobro, bilo je nepravilnosti, ali jako OK su prošli izbori’, a dva dana iza toga američki State Department poziva ljude da se bune protiv rezultata izbora. Mislim da to nije pametno. Sa druge strane, nikad oni neće razumeti da to izaziva kontraefekat.

(TIP/Izvor: RSE/Razgovarala: Dženana Halimović)

[Otvori sve članke iz ove rubrike]

Najnovije iz rubrike!

Morate biti prijavljeni kako bi mogli komentarisati Prijava

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne stavove Tip.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo na provedbu cenzure ili potpuno brisanje komentara bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara, naš portal nije dužan pravovremeno obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.
Čitatelji registrovani u sistemu za komentare prethodne platforme mogu se registrovati ili prijaviti putem DISQUS, Facebook, Twitter ili Google+ korisničkih računa, koristeći novi, gore predstavljeni obrazac.