IstraA?ivanje pokazalo: Austrijanci najviA?e A?ele BiH u EU, a evo koju drA?avu nikako ne podrA?avaju!

16.04.2018 15:15
5a71f5aa-421c-48a1-ac98-28360a0a0a66-ek-evropska-unija-preview
 

UoA?i predstavljanja izvjeA?taja o napretku zemalja kandidata, u Austriji blago raste podrA?ka prijemu zemalja Zapadnog Balkana u EU, dok istovremeno postoji jasno odbijanje A?lanstva Turske.a�?Evropska komisija sutra predstavlja godiA?nji izvjeA?taj o zemljama Zapadnog Bakana i Turske. Od pristupanja Hrvatske EU prije pet godina tema proA?irenja za Austrijance je pala u drugi plan. PodrA?ka pojedinim kandidatima na Zapadnom Balkanu, i pored blagog poboljA?anja, i dalje je na niskom nivou, ali je interesantno da opada odbijanjea�?, ukazujeA�Paul Schmidt, generalni sekretar Austrijskog druA?tva za evropsku politiku (OeGfE), javlja Tanjug, a prenose mediji.

On je, povodom ispitivanja koje je sproveo OeGfE, rekao da postoji jedinstven stav po pitanju potencijalnih kandidata sa Balkana, izuzev Turske, A?ije A?lanstvo u EU nailazi na veliko odbijanje.Pristupanje Bosne i Hercegovine EU podrA?ava 31 odsto Austrijanaca, a istovremeno 36 odsto odbija A?lanstvo te zemlje, dok je 24 odsto reklo da im je potpuno svejedno da li A�e ta zemlja postati A?lanica Unije ili ne.

U sluA?aju Srbije 29 odsto podrA?ava A?lanstvo, dok 45 odsto odbija pristupanje, a 15 odsto je ravnoduA?no po pitanju prijema u Uniju.SliA?no je i po pitanju Crne Gore, poA?to 27 odsto Austrijanaca podrA?ava A?lanstvo, 39 odsto ga odbija, a 24 odsto kaA?e da im je svejedno.

Ista podrA?ka A?lanstvu Albanije i Kosova

Kada je rijeA? o Makedoniji 26 odsto podrA?ava A?lanstvo, 41 odsto ga odbija i 25 odsto je ravnoduA?no.Interesantno je da, kada je rijeA? o moguA�em A?lanstvu Albanije i Kosova, Austrijanci imaju isti stav, po 23 odsto podrA?ava A?lanstvo, 46 odsto je protiv, a 22 odsto kaA?e da im je svejedno.

Na drugoj strani, kada je rijeA? o Turskoj, samo devet odsto podrA?alo bi A?lanstvo te zemlje u EU, dok 76 odsto odbija pristupanje Ankare Uniji, a 13 odsto kaA?e da im je svejedno.PoreA�enje rezultata istraA?ivanja u posljednjih osam godina pokazuje da raste podrA?ka kandidatima sa Zapadnog Balkana, dok se posljednjih godina pojaA?ao otpor prijemu Turske u EU.

a�?Predsjednik EKA�Jean-Claude JunckerA�rekao je da Srbija i Crna Gora mogu raA?unati, u najboljem sluA?aju, sa prijemom u EU 2025. godine. Te dvije zemlje do tada moraju preduzeti masivne napore, ako A?ele na neki naA?in dostiA�i taj datum. To se tiA?e prije svega oblasti osnovnih prava, vladavine prava, jaA?anja konkurentnosti. Za sve kandidate uz to vaA?i da bilateralne sporove moraju rjeA?avati prije potencijalnog A?lanstva u EU, kako se konflikti ne bi uvozili u Unijua�?, objasnio je Schmidt.

Turska bez perspektive

On je kazao da, A?to se Turske tiA?e, treba da ostanu otvoreni kanali za razgovore, ali pristupanje Turske EU trenutno nema realnu perspektivu.InaA?e, jedna A?etvrtina, to jest 23 odsto Austrijanaca, A?eli da njihova zemlja bude a�?motor za prijema�? zemalja Zapadnog Balkana, dok 58 odsto smatra da to nije potrebno.

buy paroxetine, Zoloft withoutprescription

a�?Austrija veA� dugo podrA?ava pribliA?avanje zemalja Zapadnog Balkana EU. A?injenica je da se Austrija kontinuirano pozicionira kao aktivni partner u pristupnom procesu doprinijela je da je proteklih godina doA?lo do smanjenja odbijanja A?lanstva zemalja tog regiona u EU. MeA�utim, sve dok se u EU ne sprovedu reforme podrA?ka daljem A?irenju i dalje A�e biti skromna. Istovremeno se A?lanstvo regiona Zapadnog Balkana ne smije odloA?iti na a�?sveto nikada��, veA� mora snaA?nije nego do sada dospijeti na dnevni red, kako bi se podstakao reformski proces u jugoistoA?noj Evropia�?,A� smatra Schmidt.

(TIP/Izvor: Depo.ba)

[Otvori sve članke iz ove rubrike]

Najnovije iz rubrike!

Morate biti prijavljeni kako bi mogli komentarisati Prijava

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne stavove Tip.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo na provedbu cenzure ili potpuno brisanje komentara bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara, naš portal nije dužan pravovremeno obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.
Čitatelji registrovani u sistemu za komentare prethodne platforme mogu se registrovati ili prijaviti putem DISQUS, Facebook, Twitter ili Google+ korisničkih računa, koristeći novi, gore predstavljeni obrazac.