Nihad A?oziA�: Kako je Bosna postala ‘zarobljena zemlja’

22.01.2018 08:09
eu_zastava_ap_main
 

DrA?ave su problematiA?na djeca, a gospoA�a Evropa je nekim majka, drugim maA�eha. Svijetom vladaju interesi i pravda nikad nije i neA�e biti u vrhu prioriteta. To je osnovno polaziA?te ako A?elimo razumjeti meA�unarodne odnose, jer niA?ta nije tako jednostavno ili komplikovano kako na prvi pogled izgleda.

Sve ovisi iz koje pozicije narod gleda (s desna, lijeva ili iz centra) i kuda ide (nije vaA?an cilj, veA� put po kojem za njim teA?iA?), a politika je skela koja treba da ga prebaci sa jedne obale na drugu (dok veslaA?i veslaju, vlasnici sajle moraju da vuku, naravno, ako postoji obostrani interes). Svakom racionalnom A?ovjeku je jasno da alternative nema i opiru se samo oni koji rade iskljuA?ivo za svoje ili tuA�e interese.

Evropska unija (uzimajuA�i u obzir sve komplikacije odrastanja), prema statistikama, najbolje je mjesto za A?ivot na planeti, jer je, za razliku od Balkana, uspostavila vlastite “standarde i pravila igre”, koji se, uglavnom, poA?tuju, ali to ne znaA?i da pojedine odluke nisu rezultat partikularnih interesa odreA�enih politiA?kih grupacija, odnosno, drA?ava. A�to je razlog viA?e da se kandidat ne pokoleba i odustane, veA� da zapne iz sve snage da uA�e u klub, a kad je unutra, niko ga ne moA?e izbaciti ili oduzeti benefite koji mu pripadaju.

Stabilnost ili nestabilnost
ZaA?to je ipak toliko otvorenog i prikrivenog otpora kod pojedinih politiA?ara u A?est zemalja zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo) pitanje je za milion dolara, ali je odgovor priliA?no jednostavan. Samo, A?to je nemoguA�e odgovoriti u jednoj reA?enici, ili u jednom tekstu, veA� je potrebno raA?A?laniti i napisati zgusnutu i turbulentnu historiju, sve od ruA?enja Berlinskog zida, pa do izjave Johannesa Hahna, evropskog komesara za proA?irenje i susjedstvo: “Ili A�emo izvesti stabilnost u region ili A�emo uvesti nestabilnost”.

Ali, i onu izjavu da “Srbija i Crna Gora imaju najveA�e A?anse da uA�u u EU, i to 2025. godine”. I sad se nama, obiA?nim smrtnicima, postavlja logiA?no pitanju: kako je moguA�e da oni, koji su na brdovitom Balkanu napravili najviA?e problema, imaju A?ansu da postignu zgoditak i “pobijede”, dok su svi drugi osuA�eni da “izgube” i A?ekaju nove kvalifikacije za “evropsko prvenstvo u politiA?kom nadmetanju”? E, dragi moji, moguA�e je jer roditelji problematiA?noj djeci uvijek poklanjaju viA?e paA?nje.

ZnaA?i li to da se isplati biti problematiA?an? Naravno da znaA?i, poA?to vidimo da se politiA?arima koji prave najviA?e problema ne samo “gleda kroz prste”, veA� u jednom dijelu domaA�eg glasaA?kog tijela dobijaju dodatne bodove, jer A?ivimo u vremenu kada historijske i druge A?injenice ne znaA?e niA?ta, a primitivni populizam ili laA?ni nacionalizam se uspostavljaju kao vrhunske vrijednosti koje utiA?u na meA�unarodne odnose. I to dvosmjerno.

Populizmom se uvozi nacionalizam
Ili, da parafraziramo izjavu Johannesa Hahna: “Ako A�emo izvesti populizam, uveA?A�emo nacionalizam”. A�to nam govori da su i ti evropski birokrati samo ljudi i da dolaze iz najrazliA?itijih politiA?kih opcija i zemalja (recimo, predsjednik Evropske komisije je bio premijer drA?avice koja je uz njegovu pomoA� pretvorena u off shore zonu, A?to je po zakonima iste te Evropem nedopustivo), ali je neprihvatljiva A?injenica da imaju razliA?ite kriterije za razliA?ite drA?ave i ne razlikuju iskrene evropejce od onih koji slave ratne zloA?ince, nacionaliste i populista. MoA?da zato jer im je taj naA?in razmiA?ljanja blizak?

U “ljubavnim” vezama i odnosima krivica nikada nije samo na jednoj strani. To “pribliA?avanje” (ali i udaljavanje) Evropskoj uniji je uvijek povezano s ljudskim faktorom, jer ta asocijacija nije nekakva apstraktna konstrukcija, veA� interesna skupina koju povezuje ekonomija, a ona se “provodi” preko stotine i hiljade razliA?itih politika koje realizuju konkretni ljudi. Naravno, mi znamo da je A?ovjek nesavrA?eno biA�e i da je sklon predrasudama, stereotipima, politiA?koj i ideoloA?koj iskljuA?ivosti, pa i korupciji ili drugim oblicima kriminalnog ponaA?anja. Ali, drugog puta oA?igledno nema.

Zato treba prvo (svim raspoloA?ivim sredstvima) poA?istiti u vlastitom dvoriA?tu. Svako to radi na svoj naA?in i nije naA?e da sudimo da li je neA?to moralno ili nije, ima li pravde ili nema (o poA?tenju da i ne govorimo), ali treba otvoriti neka pitanja koja bi, moA?da, mogla pomoA�i u demistifikaciji odnosa na zapadnom Balkanu. Koji su toliko zapetljani da nam se ponekad A?ini da ih je nemoguA�e raspetljati, iako su rjeA?enja jednostavna (trA?iA?na ekonomija i meA�usobno uvaA?avanje i poA?tovanje).

Navikli na nepravdu
Najbolje je to definisao profesor Ivo Banac, koji je rekao: “NaA?im druA?tvima je, u ovom trenutku, potrebno viA?e slobode, viA?e poduzetniA?tva, viA?e trezvenosti.” Ali je izjavio i neA?to A?to zabrinjava (odnosi se na Srbiju, koja je deklarativno za vojnu neutralnost, a skoro svaki dan A?itamo o nabavci novog oruA?ja, za koje ne znamo A?emu je namjenjeno i pitamo se ima li to neke veze s najavom komesara da je Srbija najbliA?a Evropskoj uniji): “Srbija se nedvojbeno sprema za rat… Njena politika – izreA?ena ili preA?utna – traA?enja za uspostavljanjem drA?ave koja A�e obuhvatiti sve Srbe joA? uvijek je drA?avna doktrina.”

Kome vjerovati, jer nije nevaA?no kakve planove ima “glavni faktor mira i stabilnosti u regionu”, ili “lokomotiva koja A�e sve zemlje zapadnog Balkana povuA�i u EU” (zajedno sa Crnom Gorom, svojom saveznicom iz devedesetih)? Treba biti poA?ten i staviti se u cipele onih drugih, kojim su sjeA�anja na devedesete proA?log stoljeA�a i dalje svjeA?a. Kako oni to doA?ivljavaju i kako se osjeA�aju? Pogotovo iz razloga A?to danas u Srbiji vladaju politiA?ari istih opcija koje su bile i tada i veliko je pitanje da li se ideologija promijenila. Ljudi sigurno jesu.

Kakva je politiA?ka poruka ako Johannes Hahn kaA?e da su Srbija i Crna Gora najbliA?e Evropskoj uniji? Mada, ako A�emo pravo, Bosanci i Hercegovci su to znali odmah poslije rata, jer su se – “do bola” ili mazohizma – navikli na nepravdu. SjeA�am se tih godina u Sarajevu kad su ljudi paniA?no pokuA?avali sanirati posljedice straviA?nog rata i opsade, da bi ponovo napravili otvoreni grad i pribliA?ili onom dijelu svijeta kojem po svom svjetonazoru pripadaju, stariji ljudi su sumnjiA?avo mahali glavom, jer pravde nema, nit’ je kad bilo, ali je istina da problematiA?ni brA?e napreduju.

Partokratija, korupcija i nepotizam
Svi drugi tapkaju u mjestu. MeA�u njima i Bosna i Hercegovina, ali ne samo zbog komA?ija i susjeda, veA� i zbog unutraA?njih silnica i grupa koje su koriA?tene, i dalje se koriste za destabilizaciji drA?ave i usporavanju njenog ionako mukotrpnog puta u evroatlanske integracije. Johannes Hahn i Federica Mogherini (komesarka za vanjsku politiku Evropske unije) vjerovatno ne razmiA?ljaju o tome (neA?to A?to je vidljiv svakom politiA?kom diletantu), a Evropska unija nije nikad prihvatila dio vlastite odgovornosti za ratove devedesetih u bivA?oj SFRJ, niti je pokuA?ala ispraviti vlastite greA?ke.

Naravno, ne treba krivicu svaljivati samo na druge. Za kaA?njenje na evropskom putu odgovornost djelimiA?no snose i politiA?ke elite koje, objektivno, nemaju “rezervne domovine” (Evropska unija je optimalan prostor za sve), odnosno, svi oni koji A�e se prepoznati u A?injenici da je u Bosni i Hercegovini nakon rata “nestalo” izmeA�u osam i deset milijardi eura donatorskih sredstava. Njima nije u interesu da A?ive u ureA�enom druA?tvu koje A�e istraA?ivati – gdje su novci? I takvima se nikud ne A?uri, niti ih je briga A?to mladi obrazovani ljudi masovno odlaze iz drA?ave u kojoj vladaju partokratija, korupcija i nepotizam.

Sve te stvari dovele su do toga da sada imamo “zarobljenu drA?avu” (state capture), a ako Evropska unija stvarno A?eli dobro Bosni i Hercegovini, ona moA?e da iskoristi tu definiciju, zapravo, to teA?ko stanje i povede akciju na promjeni reA?ima. Ne bi im to bilo prvi put, ali u Bosni i Hercegovini postoji dobar razlog i opravdanje, jer je situacija opasna, iako politiA?ari tvrde drugaA?ije. MeA�utim, statistika ili stvarni A?ivot su neumoljivi. Kako je krenulo – ili A�e se svi “iseliti” u Evropsku uniju, ili A�e se Evropska unija “useliti” u Bosnu i Hercegovinu. Rat i da ne pominjemoa�� Pu, pu, pu!

Jesu li moguA�e ruske gubernije
Kao posljedica tog oklijevanja (i jedne i druge strane) i neureA�enih odnosa, javljaju se i neki paralelni i, na prvi pogled, manje vaA?ni procesi, koji dodatno komplikuju stvari, ali koji su potpuno antievropski. Na skoro pola teritorija Bosne i Hercegovina primjetna je intenzivna “srbizacija” i “rusizacija”, jer ti ljudi ne shvataju da je Bosna (i Hercegovina) lijepa i zanimljiva zato je A?to je Bosna, a da je Srbija to iz istih razloga. Rusija je priliA?no daleko da bi se poistovjeA�ivali, ali moA?e biti prijateljska zemlja ako se saraA�uje i posluje na ravnopravnoj osnovi.

MeA�utim, ako Rusija namiruje neke druge interese zavaA�ajuA�i narode na Balkanu (zbog Ukrajine, naprimjer, onda Evropska unija mora odluA?no da reaguje, jer su sve te drA?ave zapadnog Balkana u procesu integracije. U suprotnom, dobit A�e ruske gubernije u svom juA?nom susjedstvu, A?to je, poslije Brexita, njen najveA�i politiA?ki izazov. Pa nek’ vide A?ta A�e i kako A�e.

Za mir i stabilnost u regiji najbolje je da u Evropska unija prvo prime Bosnu i Hercegovinu, a potom A�e se stvari posloA?iti same od sebe. Pravda A�e biti zadovoljena, jer bez pravde stalno A�emo imati problematiA?ne lidere, a samim tim – i drA?ave.

Stavovi izraA?eni u ovom tekstu autorovi su i ne odraA?avaju nuA?no uredniA?ku politiku portala TIP.ba.

(TIP/Izvor: Al Jazeera/Autor:A�Nihad A?oziA�)

[Otvori sve članke iz ove rubrike]

Najnovije iz rubrike!

Morate biti prijavljeni kako bi mogli komentarisati Prijava

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne stavove Tip.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo na provedbu cenzure ili potpuno brisanje komentara bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara, naš portal nije dužan pravovremeno obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.
Čitatelji registrovani u sistemu za komentare prethodne platforme mogu se registrovati ili prijaviti putem DISQUS, Facebook, Twitter ili Google+ korisničkih računa, koristeći novi, gore predstavljeni obrazac.