Prvaci BiH: Upoznajte klub vječitih poslanika

11.01.2017 08:41
765-430-537ef1b10da0766a8f10714fad548c31
 

Za 20 godina u BiH se promenilo mnogo toga, samo su Halid Genjac i Šefik Džaferović ostali državni parlamentarci.Prema podacima Parlamentarne skupštine (PS) BiH, Genjac je parlamentarac sa najdužim stažom. Ovaj specijalista ginekologije u Predstavnički dom BiH izabran je odmah nakon rata, 1996, a u Dom naroda BiH (gde je trenutno delegat) odlazio je uglavnom kada na izborima nije osvojio dovoljno glasova za poslanika. Iz PS BiH je odsustvovao samo dve godine, od 2000. do 2002, da bi zamenio Aliju Izetbegovića u Predsedništvu BiH, mada je i tada obezbedio delegatski mandat.

Pre 16 godina u PS BiH ušao je i drugi kadar SDA Šefik Džaferović i tu je ostao sve do sada. I on je menjao mesta u domovima, da bi, prema mišljenju mnogih kolega, stekao reputaciju najboljeg poznavaoca parlamentarnih procedura, zamki i začkoljica.

Dok Genjac nije bio dostupan za razgovor na ovu temu, Džaferović za „EuroBlic“ kaže da biti poslanik prvenstveno znači izaći na izbore, a tamo nema garancije za prolaz.”Sada je sve u parlamentu bolje nego kada sam prvi put došao, počev od uslova rada do procedura. Nijedna parlamentarna sala nije bila u funkciji, a celi dan se raspravljalo samo o dnevnom redu. Više nemamo zastoja u radu. Ima dosta mladih kolega koji pokazuju nameru da budu ozbiljni poslanici, ali ne bih o imenima”, kaže Džaferović, trenutno predsedavajući Predstavničkog doma.

Prema njegovim rečima, BiH i njen parlament prošli su kroz nekoliko faza, od kojih je najplodnija bila u mandatu 2002-2006.”Tada je BiH reformisala brojne oblasti: odbranu, bezbednosni sektor, indirektne poreze, centralni račun, dobila ombudsmana, VSTS, Sud, Tužilaštvo… U tome su učestvovale sve političke partije iz cele BiH. Danas se te reforme osporavaju od strane onih koji su glasali za njih. Mislim pre svega na SNSD” kaže Džaferović.

U „klub večitih“ u aktuelnom sazivu PS BiH mogu da uđu još dva imena – Dušanka Majkić i Lazar Prodanović iz SNSD. Majkićeva je u Predstavnički dom izabrana davne 2002, a Prodanović 2006. Poslaničkim iskustvom može da se pohvali i Nikola Špirić, ali je on imao duge pauze za vreme funkcija u Savetu ministara BiH.

“Prvi mandat jedva da osetite gde se nalazite. Tek u drugom madatu čovek može početi da daje, ali ne maksimum jer se desi da sledeći put budete imenovani u neku drugu parlamentarnu komisiju i ponovo ste u poziciji da nešto učite. Osnovni zadatak parlamentarca je da bude savest i nadzor nad izvršnom vlašću, bez obzira da li ste u partiji koja je vlast ili opozicija. Malo je onih koji to shvataju” priča Dušanka Majkić za „EuroBlic“.

Njena je ocena da je personalni sastav parlamenta BiH posle svakih izbora sve slabiji, zbog čega je sve manji učinak PS BiH. Razlog vidi u tome što se na izbornim listama često nalaze ljudi bez želje da budu parlamentarci i koji taj posao posmatraju samo kao pauzu na putu ka funkciji u izvršnoj vlasti.

“Nema mnogo onih koji vole poziciju poslanika. Saša Magazinović (SDP) i Maja Gasal Vražalica (DF) su neki od njih. Po diskusijama, javljanju i zrelosti onoga što govori, vidi se koliko koji poslanik odvoji vremena za pripremu. Ima nade, ali je nesreća što političke stranke ne prate rad poslanika. Kada bi to radile znale bi koga ne treba staviti na listu u sledećem mandatu” zaključuje Majkićeva.

Lazar Prodanović, hirurg po struci, sa Halidom Genjcem je studirao medicinu, a potom se generacija s fakulteta srela u parlamentu BiH. I on tvrdi da je u poslednjih deset godina učinak PS BiH u silaznoj putanji.

“Centri moći su sada više izmešteni u institucije lidera i u izvršnu vlast. Često poslanici moraju da slušaju centrale partije i da imaju osećaj dokle mogu da idu sa stavovima koji nisu unapred definisani. Prednost je tu na strani iskusnih poslanika. Poznaju procedure, razdvajaju bitno od nebitnog” kaže Prodanović za „EuroBlic“.

Posebno ceni rad stranačkih kolega Dušanke Majkić i Nikole Špirića, ali i Momčila Novakovića iz NDP. Kolegama, posebno mlađim, savetuje da ne izgube kontak s izbornom bazom, ma koliko bili dobri u zakonodavnim aktivnostima.

Prodanović: Parlamentarni život je u NS RS

Lazar Prodanović je bio i poslanik i u Narodnoj skupštini RS. Upitan da uporedi rad dve skupštine, kaže da je stvarni parlamentarni život u NS RS – ustavna pozicija i nadležnosti dva parlamenta su drugačiji, baš kao i pozicija vlasti i opozicije.

“Na nivou BiH je partijsko delovanje kombinovano sa interesima RS. Ponekad, i kada smo možda želeli da izrazimo lični stav, on je ipak mora da bude usaglašen sa svim poslanicima iz RS. Takođe, mislim da poslanici u NS RS imaju manje pristupa medijima nego mi. Način delovanja u NS RS je takav da je važan stav predsednika kluba, a istovremeno poslanici nisu svesni značaja nastupa u medijima” primećuje Prodanović.

CCI: Najiskusniji među najboljima

Konsultant Centara civilnih inicijativa Ivica Ćavar, koji godinama prati rad PS BiH, kaže da se i u zemljama EU i okruženja mogu naći parlamentarci s višedecenijskim stažom. Kao primer navodi Vladimira Šeksa, koji je poslanik u Hrvatskom saboru bio od nezavisnosti do pre dve godine.

“Kada su u pitanju konkretno Majkićeva, Džaferović, Genjac, Prodanović i ostali, mogu reći da su godinama među najboljima po analizama CCI, i to su i birači prepoznali. Naravno da je potrebno da mlađi ljudi što više budu predstavljeni u organima vlasti, ili neka vrsta kombinacije ‘mladosti i iskustva’. Ali, to je pitanje za političke stranke, jer je očito da se većina njih teško odriče ‘proverenih’ kadrova” kaže Ćavar.

(TIP/Izvor: EuroBlic)

[Otvori sve članke iz ove rubrike]

Najnovije iz rubrike!

Morate biti prijavljeni kako bi mogli komentarisati Prijava

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne stavove Tip.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo na provedbu cenzure ili potpuno brisanje komentara bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara, naš portal nije dužan pravovremeno obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.
Čitatelji registrovani u sistemu za komentare prethodne platforme mogu se registrovati ili prijaviti putem DISQUS, Facebook, Twitter ili Google+ korisničkih računa, koristeći novi, gore predstavljeni obrazac.