Život je čudo: I bez alata postao tata!

14.10.2013 12:52
 

Subotičanka Zorica Fešiš s pravom bi mogla ponijeti titulu majke heroja. Kada se 1989. porodila u Bačkoj Topoli, ljekari su joj saopštili da njenom djetetu nema spasa jer je rođeno bez bešike i polnog organa. „Živeće ili ću i ja s njim u grob“, odgovorila je Zorica, uzela bebu iz porodilišta i otišla kući. Žolt Sabo je u međuvremenu stasao u mladića, a nedavno je i našao ženu svog života.

– Rekli su mi da je beba rođena sa epispadiom i ekstikciom bešike, ako se dobro sećam, te da im nije poznat slučaj da je dete sa takvom dijagnozom preživelo. Sada, 24 godine kasnije, mogu reći da sam se tada pred drugima junačila, ali sam u stvari drhtala za bebin život i često pomišljala da je sve uzalud. U meni je samo ključao inat i odluka da ako iko na svetu nešto zna i ako mi može pomoći, sve ću prodati i sve učiniti da dete spasem – počinuje priču Zorica o nedaćama svog sina.

Nevolje u životu, po običaju, sustižu jedna drugu. Žolta i njegovu majku napustio je otac, ali ona nije klonula duhom. – Ništa me više nije interesovalo osim deteta. Tražila sam pomoć na sve strane i na moju sreću naletela u Dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu na profesora dr Savu Perovića. Nažalost, ni on nije znao šta će i kako će, ali mi je rekao da će pokušati da mi pomogne. Operisao je mog sina bezbroj puta, odlazio je i u Ameriku i, sigurna sam, tražio mišljenja kolega i u vezi s mojim slučajem. Činio je nemoguće. On i njegova ekipa urologa su ponekad i tri puta mesečno zakazivali operacije, da bi na kraju Žoltu uspeli das naprave i „usade“ bešiku. Dečak je do tada, što je bilo desetak godina, neprestano nosio pelene i nije imao nikakvu kontrolu nad mokrenjem jer to praktično nije bilo ni moguće. Jednog dana, mislim da je imao 13 godina, sin mi je rekao: „Mama, meni se piški“. Satima sam plakala od sreće – priča Žoltova majka.

Da bi pomogla bratu, i Zoričina kćerka Jasmina je upisala Višu medicinsku školu u Somboru. Sama je to odlučila, vkerujući da će kao medicinska sestra biti od pomoći Žoltu. On je u međuvremenu stasao u mladića koji je sanjao burne snove s dkevojkama, ali nije nalazio odgovor na pitanje šta im reći i kako objasniti svoj položaj. Povlačio se u sebe, tugovao, samovao. Sve dok nije sreo Melindu iz Horgoša.

– Naravno da sam izbegavao devojke u „kritičnim“ slučajevima. Niko ne zna i niko nikada neće niti može saznati kakav je to osećaj bola i inferiornosti. Dogodilo mi se, međutim, da sretnem Melindu, koja je takođe prošla kroz teške životne muke. Porodica ju je maltretirala i odbacila. Prošle godine u decembru, potražila je pomoć u Domu za nezbrinutu decu „Kolevka“ u Subotici, gde se porodila. Na svet je donela predivne blizance, Sanelu i Davora. Kada me je komšinica upoznala s njom, tog trenutka sam znao da su to moja deca i da će Melinda biti moja supruga. Upoznala se s mojim stanjem, ali joj to uopšte nije smetalo. Izrazila je želju da se uda za mene – priča Žolt.

Vjenčali su se poslije samo nekoliko mjeseci poznanstva, a iz prizemne kuće na periferiji grada, gdje žive Fešiševi (i Saboovi), od 29. juna čuju se pjesma i dječje gugutanje. Profesor Miroslav Đorđević, urolog i specijalista dječije hirurgije, kaže da se i danas u Srbiji godišnje četvoro-petoro djece rodi sa rijetkim anomalijama. Govoreći o Žoltovom slučaju, sa kojim je i lično upoznat, dr Đorđević ističe da je riječ o rijetkoj anomaliji koja se sada uspješno otklanja samo jednom operacijom, uglavnom odmah poslije rođenja. – Detetu koje je rođeno bez polnog organa se ugrađuju proteze, posle čega može normalno da ima seksualne odnose i erekciju – objašnjava Đorđević, dodajući da se danas, zahvaljujući napretku tehnike i medicine, anomalije mogu otkriti tokom trudnoće, pa postoji mogućnost prekida.

– U nekim zemljama na zapadu kao što su Nemačka i Švajcarska se u ovakvim slučajevim odmah prekida trudnoća – naglašava dr Đorđević. Sin mi radi kao elektrovarilac, snaha čuva djecu, kuća je puna smeha, dečje vriske i plača, a ja sam najsrećnija žena na svetu. Čitav život sam posvetila cilju da sina izvučem iz kandži smrti i uspela sam. Melinda je dobila porodicu i uspela da se s decom izvuče iz „Kolevke“, uprkos protivljenjima centra za socijalni rad – kaže majka Zorica, a Melinda se nadovezuje „da je mama u pravu“ dok gleda svekrvu. – Samo, ja mislim da sam srećnija od nje, ali ne smem to često da pominjem da se ne naljuti – dodaje ona. Žolt, međutim, kaže da njih dvije nemaju pojma ko je u toj kući najsrećniji!

(Danas.info/Alo.rs)

 

[Otvori sve članke iz ove rubrike]

Najnovije iz rubrike!

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne stavove Tip.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo na provedbu cenzure ili potpuno brisanje komentara bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara, naš portal nije dužan pravovremeno obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.
Čitatelji registrovani u sistemu za komentare prethodne platforme mogu se registrovati ili prijaviti putem DISQUS, Facebook, Twitter ili Google+ korisničkih računa, koristeći novi, gore predstavljeni obrazac.