Čarobnjak bez Oza

13.02.2012 11:26
 

Zavejanim putem, eto male Doroti, Limenog Drvoseče, Strašila, Lava, psića Totoa pravo ka Velikom Ozu, svako sa svojim zahtevom. Da li je prvo ime za Velikog Oza Mićko, Zloćko, Dragan Franjin, svejedno je. Ionako se junacima pojavio jednom u obliku, velike glave, drugom u obliku lepotice, trećem kao čudovište, a četvrtom u obliku vatrene kugle.

Za marš zavejanim putićem od žute cigle nekad je povod kakvo savetovanje o ekonomiji koje nema, nekad sastanak civilne zaštite, nekad usaglašavanje nacionalnih stavova, ali na kraju se sve svodi na jedno, baš kao u knjizi, da svako traži nadomestak za svoju faličnost: jednom fali mozak, drugom srce, trećem hrabrost, a neko bi samo da se vrati kući svojoj. Uvek bude neka mala Dorothy koja bi svojoj kući, a ne zna da se desilo “humano preseljenje” i da je više ne smatraju autentičnom u svom rodnom kraju.

Verujem da nema onog ko nije čuo za film Čarobnjak iz Oza, koji je nastao po knjizi L. Frank Bauma The Wonderfull Wizard of Oz. Holivudska premijera antologijskog ostvarenja u režiji Viktora Fleminga održana je 15. avgusta 1939, a za njegovo snimanje potrošeno je tada neverovatnih 2,7 miliona dolara, dok je scenario za prvu filmsku adaptaciju istoimenog romana iz 1900. pisan ni manje ni više nego rukom 14 pisaca. Među njima su i Herman Jacob Mankiewicz i Ogden Nash, ali zasluge se pripisuju trojici pisaca: Florence Rierson, Edgar Wolfe i Noel Langley. Studio Walt Disney snimio je 1985. nastavak ovog filma pod nazivom “Povratak u Oz”.

Glavna junakinja je devojčica Dorothy Gale, koja živi sa tetkom i tečom na farmi u Kansasu u vreme Velike depresije i sanja o boljem životu, životu bez problema. Tornado odnosi iz kuće nju i njegonog psa Totoa u fantastičnu zemlju Oz, ali, nakon početnog oduševljenja, Dorothy želi da se vrati u svoj dom.

(Pošto je pažljivo saslušao Strašilo reče: “Ne razumem zašto želiš da odeš iz ove divne zemlje i vratiš se u to sivo, sumorno mesto zvano Kansas.” “To je zato što nemaš mozga”, odgovori devojčica, “Bez obzira koliko nam je kod kuće sumorno i sivo, mi ljudi od krvi i mesa radije živimo tamo nego u nekoj drugoj zemlji, makar ona bila daleko lepša. Nigde nije kao kod kuće.” Strašilo uzdahnu. “Naravno, ja to ne mogu da razumem”, reče, “Da su vaše glave ispunjene slamom kao moja, vi biste verovatno živeli u lepim krajevima, a u Kanzasu uopšte ne bi bilo ljudi. Sreća za Kanzas što imate mozga!” )

Samo čarobnjak, Veli Oz, može da joj pomogne, a on živi u Smaragdnom gradu. Na putu do tamo sreće neobične prijatelje koji joj se pridružuju. To su Strašilo, kojem nedostaje mozak;  (“U pravu si”, reče Strašilo, “Vidiš”, nastavi poverljivo, “ne smeta mi to što su mi ruke, noge i telo ispunjeni slamom jer ne mogu da se povredim. Ako me neko nagazi ili zabode iglu u mene, to ništa ne mari, zato što ne mogu da osetim bol. Ali, ne želim da me svet smatra budalom, a ako mi glava ostane ispunjena slamom umesto, kao tvoja, mozgom, kako ću ikada išta znati?”

“Rastužio sam se kad sam shvatio da nisam dobro strašilo, ali me stara vrana uteši ovim rečima: -Izgledaš kao i ostali ljudi, samo ti nedostaje mozak. A to je jedina stvar na ovom svetu koju vredi imati bez obzira da li si čovek ili vrana.-“

Limeni Drvoseča, koji traži srce;

(I Dorothy i Strašilo su zainteresovano saslušali priču Limenog Drvoseče. Sada im je bilo jasno zašto je toliko želeo da dobije novo srce. “Bez obzira na sve”, reče

Strašilo, “ja ću ipak tražiti mozak, a ne srce, jer glupan, i kad bi imao srce, ne bi znao šta s njim da radi.”

“Ja želim srce”, odgovori Limeni Drvoseča, ” jer mozak nikoga ne čini srećnim, a sreća je najlepša stvar na svetu.);

Lav, kojem nedostaje hrabrost.

(“U tom slučaju, ako nemate ništa protiv, ja ću poći sa vama”, reče Lav, “Život

bez trunke hrabrosti je naprosto nepodnošljiv.” “Baš dobro”, odgovori Doroti,”pošto ćeš terati divlje životinje od nas. Izgleda mi da su one još plašljivije od tebe kad dopuštaju da ih tako lako uplašiš.” “I jesu”, reče Lav, “ali to mene ne čini nimalo hrabrijim; biću nesrećan dok god budem svestan da sam kukavica.”)

A šta je na kraju Veliki Oz?

“To je teško reći”, odgovori čovek zamišIjeno, “Znate, Oz je veliki čarobnjak i može da uzme oblik koji hoće. Tako, neki kažu da izgleda kao ptica. Neki tvrde da izgleda kao slon, a neki kažu da je kao mačka. Drugima se pokazuje kao divna vila, ili kao patuljak, ili kako mu već padne na pamet. Ali, ko je pravi Oz i kako zaista izgleda, niko živi ne zna.”

Veliki Oz iz Smaragdnog grada je samo čovečuljak iz Omahe, trbuhozborac, pa balondžija, kojeg je balon doneo u Oz.

“Da li još neko zna da ste vi varalica?”, upita Dorothy.

“Niko osim vas četvoro – i mene!”, odgovori Oz, “Ja sam toliko dugo varao svet da sam već poverovao da nikada neću biti otkriven. Bila je velika greška što sam vas uopšte pustio da unete u prestonu dvoranu. Obično ne primam ni svoje podanike, pa oni veruju da sam strašan.” (…)

“Našao sam se u gomili neobičnih ljudi koji, videvši me kako dolazim iz oblaka, pomisliše da sam veliki Čarobnjak. Ja sam ih, naravno, ostavio u tom uverenju zato što su mi iz straha obećali da će raditi sve što budem naredio. Tek koliko da se zabavim i zaposlim ovaj divan narod, ja sam im naredio da sagrade ovaj grad i ovaj dvorac. Oni su to drage volje uradili. Pošto je zemlja bila tako čarobno zelena, palo mi je na pamet da prestonicu nazovem Smaragdni Grad. Da bi mu ime bolje pristajalo, naredio sam da svi nose naočare sa zalenim staklima kako bi im sve što bi ugledali izgledalo zeleno.”

Priča koju bi trebao svi da znaju, film kojeg su gotovo svi videli verovatno i po nekoliko puta, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je uvršten među 10 najboljih filmova svih vremena.. Ali, ima još jedan razlog, malo poznat. Knjiga se pojavila 1900. godine i predstavlja parabolu Populističke kampanje Williama Jenningsa Bryana, koji se dva puta kandidovao za predsednika zasnivajući kampanju na platformi tzv slobodnog srebra , odnosno obećanjima da će zameniti zlatni standard bimetalnim standardom, koji će omogućiti slobodno stvaranje srebrnog novca, pored zlatnog. U 1894. godini, Greenbackeri (greenback – u slengu oznaka za papirni dolar), zagovornici napuštanja zlatnog standarda, došli su sa idejom da se organizuje marš do Washingtona, te otud u knjizi odlazak u Oz stazom od žute cigle, otud naočale od kojih sve izgled zeleno (zeleni dolar); Dorothy predstavlja, zapravo osiromašena farmerske porodice Srednjeg zapada, kojima je pretilo gašenje tokom recesije devedesetih godina devetnaestog veka; zle veštice Istoka i Zapada su bankari Istočne i Zapadne obale, promoteri i profiteri iz oskudice novca; Strašilo predstavlja farmere, koji nisu imali mozga da izbegnu dužničku zamku; Limeni Drvoseča predstavlja industrijski proletarijat, koji nije imao srca da se solidariše sa farmerima, a Lav kukavica predstavlja vladajuću političku klasu, koja nije imala hrabrosti da interveniše. Stazu od žutih cigala, srebrne papučice, smaragdni grad i bespomoćnog čarobnjaka- varalicu ne treba pojašnjavati. “Oz” je skraćenica za uncu (ounce), meru za zlato. Baumova knjiga je imala neverovatan efekat u stvaranju novog mita, ali kao politička propaganda, ne. William Jennings Bryan ni treći put nije uspeo da postane predsednik, srebrni standard nikad nije usvojen, a danas malo ko zna uopšte o čemu je zaista govorila knjiga i zašto je napisana. Iz filma se najviše pamti pesma “Over the rainbow” (Iznad duge), koja peva da tamo negde, iznad duge nebo je plavo, snovi postaju stvarnost, problemi se tope kao kapi limuna nad vrhovima dimnjaka, itd.

I onda silazak u naš Oz. Oni bez mozga i dalje po pamet idu vođi, oni bez srca pristaju na sve, a lavovi urliču da pokriju kukavičluk. Domaća Dorothy još uvek ne zna da kući i kad stigne, ništa više etnički, materijalno i moralno isto nije. Ili, gde je solidarnost farmera sa proletarijatom, a hrabrost političke elite? Gde je mozak da se izbegne dužnička zamka?

Ma, kako god smeštali ovu priču u naše okolnosti, i dalje naša strašila, limene drvoseče, lavovi (akademski, vojni, intelektualni…) sa sve raseljenom Dorothy po pamet, hrabrost i srce idu Velikom Ozu, nekom političkom prevarantu i opsenaru, koji će prvim balonom ko zna gde kad dosadi – ili njemu ili on svima. Do tada valja žutom stazom do Velikog Čarobnjaka, s tim da ovo žutilo ima drugo poreklo. Sigurno nije od žute cigle. No kao što reče Strašilo u priči, da su naše glave ispunjene slamom, mi bismo verovatno živeli u lepim krajevima, a ovde uopšte ne bi bilo ljudi. Sreća za BiH što imamo mozga, odnosno Velikog Oza da nam ga podari.

(TIP/Buka/Autorica: Svetlana Cenić/Foto:arhiva)

[Otvori sve članke iz ove rubrike]

Najnovije iz rubrike!

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne stavove Tip.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo na provedbu cenzure ili potpuno brisanje komentara bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara, naš portal nije dužan pravovremeno obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.
Čitatelji registrovani u sistemu za komentare prethodne platforme mogu se registrovati ili prijaviti putem DISQUS, Facebook, Twitter ili Google+ korisničkih računa, koristeći novi, gore predstavljeni obrazac.